VLADIMIR NABOKOV, ruski pseudonim: Vladimir Sirin (1899-1977), ruski i američki pisac. Pesnik, dramaturg, prevodilac, pripovedač i romanopisac. Potiče iz bogate peterburške aristokratske porodice. Otac, V.D. Nabokov, jedan od lidera kadetske partije, izvršni sekretar Privremene vlade. Emigrirao je sa porodicom 1919. godine. Školovao se u Kembridžu. Živeo u Berlinu (1922-1937) i Parizu (1937-1940). Izdržavao se davanjem časova. U SAD prelazi na pisanje na engleskom jeziku. Radi kao predavač prvo na Wellesley college, a pedesetih godina na Cornelly. Skandal oko romana "Lolita" (1955) donosi mu finansijsku nezavisnost, tako da se seli u Montre u Švajcarskoj gde živi naredne dve decenije, do smrti. Celog života bavio se se proučavanjem leptira tako da je otkrio i nove vrste, a neke su po njemu i dobile ime. Romani, ruski period: Mašenjka (1926), Kralj, dama, dečko (1928), Lužinova odbrana (1930), Kamera obskura (1932), Podvig (1932), Očajanje (1936), Dar (1937-1938), Poziv na pogubljenje (1938); američki period: Pravi život Sebastijana Najta (1941), Bend Sinister (1947), Lolita (1955), Pnin (1957), Bleda vatra (1962), Ada (1969), Prozirnost stvari (1974), Pogledaj Arlekine! (1974).
01.01.00
Reporter
Sto godina Vladimira Nabokova
Pisac leptirske mašte
Koliko je samo onih koji pune sto godina! Duhovima koji vole podudarnosti zabavno će biti da znaju ko je sve od književnih velikana rođen 1899. godine, u osvit ovog stoleća na izmaku. Recimo, Ernest Hemingvej, Horhe Luis Borhes, Anri Mišo, Jasunari Kavabata, Vladimir Nabokov... To je čitava biblioteka nezaobilaznih pisaca bez kojih bi svetski duh bio znatno siromašniji. Svaki od njih je posebna priča, svaki je sa svojom stvaralačkom i životnom avanturom koja se izdvaja nekom naročitom bojom u sve crnjem mraku našeg veka. Najvedriju boju od njih, međutim, nudi autor romana Lolita, Bleda vatra, Lužinova odbrana, Ada, a čija se i autobiografija Druge obale čita nadušak, kao proživljena fantazija puna čudesnog iluzionizma. Zaprava sva dela Vladimira Nabokova svedoče da je njihov autor bio svojevrsni iluzionista koji je igrao podjednako na savršenstvo umetničkog oblika i izraza, kao i na snagu osobenog izazova konvencijama, sve vreme vodeći računa o čitaocima, potresajući ih u njihovom zamoru, uskraćujući im dosadu. Svoje pripovedanje je začinjavao ironijom i parodijom kao pravi čarobnjak. Iz knjige u knjigu drukčiji, neuhvatljiviji, podario nam je retku šarolikost koja nas razvedrava i ispunjava nam dušu.
Rodio se u Petrogradu, ali ubrzo je njegova porodica krenula u emigraciju. To stranstvovanje će Nabokov nastaviti tokom celog života. Studirao je u Engleskoj. Bio izgnanik najpre u Berlinu, pa u Parizu, a otuda je prešao u Ameriku. Posle niz godina sirotovanja, primljen je na univerzitetu Kornel za profesora čiji provokativni sudovi, pre svega o Dostojevskom kao nižerazrednom piscu, ostaju upamćeni. Govorio je tečno četiri jezika. A na dva od njih stvarao je svoje sjajno delo. Do dolaska u Ameriku pisao je na ruskom jeziku, a potom na engleskom, tako da ga danas s pravom prisvajaju i ruska i američka književnost. Slavu je stekao s romanom o ljubavi postarijeg profesora prema nepunoletnoj nimfeti. Svi smo ga čitali, svi smo gledali film Lolita. Pošto je proputovao ceo svet, nedugo posle pojave romana koji ga je obogatio, preselio se u Švajcarsku gde je bio slobodan jer se najmanje osećao u zavičaju i gde će proboraviti svojih poslednjih šesnaest godina, sa svojom odanom i zagonetnom ženom Verom, sve vreme u hotelu Palas u Montreu, i umreti 1977. godine.
Njegov poslednji roman Pogledaj, pogledaj arlekine je, u stvari, o piščevom dvojniku i predstavlja svojevrsnu parodiju autobiografije. Ta groteska nam još jednom ukazuje u kojoj je meri Nabokov bio sklon šarolikosti. Njegova književna fantazija je bila arlekinska, naime iskrojena i komponovana od odeće u svakojakim bojama; ukratko, vedra i podrugljiva na dalekosežan način. Osim što je umeo da sastavlja odlične i nezaboravne šahovske probleme, nije čudo što je, opijen arlekinskim iluzionizmom, od detinjstva do smrti bio zaljubljen u leptirove. Strasni entomolog, specijalizovani lepidopterista, njegova otkrića na tom polju takođe su nezaobilazna. Gde god je bio, jurio je za leptirovima, tragajući za neobičnim tipovima. Njegova mašta je bila leptirska. U prilog tome, evo nečega što se prvi put može čitati na srpskom jeziku, samo za vas.
JOVICA AĆIN
