Poetika tamnog vilajeta (Radomir Konstantinović o duhu palanke u srpskoj književnosti)

Izdavač: Službeni glasnik

Filosofiju palanke moguće je i na početku 21. veka čitati i prepoznavati kao kritiku filozofije završenog sveta, a Konstantinovićevu eksplikaciju palanačkog duha, nastalu tridesetak godina (1969) nakon znamenite Poperove studije Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji, upravo kao teorijsku eksplikaciju i detaljnu anamnezu zatvorenog društva, gde god ono bilo i kad god bilo uspostavljeno.
Ono što poništava i dekonstruiše banalnost kao arheprincip duha palanke, poništavajući u isti mah i svaku trivijalizaciju istinitosti i smisla (ovaploćenu kroz diktaturu opšteg, jednoznačnog i stereotipnog), jeste princip tvoračke subjektivnosti. Ako kao arheprin

cipi duha palanke banalnost i nadređenost opšteg bivaju poništavani i dekonstruisani upravo snagom tvorački subjektivnog, onda ta ista duhovna i kreativna snaga, neutrališući tamnovilajetska programska dejstva, istovremeno neutrališe i svaku sklonost nihilizmu, banalnosti i uprosečavanju vrednosti.
Na pitanje može li jednom stečeno i proživljeno iskustvo mehanizma duha palanke da nam otkrije njegove hipotetične oblike u budućnosti, Konstantinović odgovara konstatacijom da filozofija ovaj duh ne može čak konačno ni da imenuje. Ona može samo da ga objašnjava ili da ga predviđa i prati kao sopstvenu mogućnost, kao duh trajnog provincijalizma i trajni duh margine, kao duh protivljenja kretanju, ali i kao duh paradoksalno potreban egzistenciji, onako kako joj je antitetički potrebna spoznaja ništavila.
Duh palanke, kao duh paradoksa, nepomirljivih dihotomija i krajnje nepredvidivih pojavnosti nije moguće dokrajčiti ni uništiti – moguće ga je, međutim, prepoznati, dekonstruisati i dekonstrukcijom demistifikovati...

2011; Broširani povez; latinica; 18 cm; 175 str.; 978-86-519-0926-2;