Ljiljana Habjanović Đurović u svojoj svakodnevici neguje vrednosti za koje se zalaže u knjigama koje piše.
Po svojoj volji i po svom izboru ne učestvuje u metežu javnog života . Oglašava se koliko je neophodno da bi predstavila svoj književni rad.
Ne pripada nijednoj interesnoj grupaciji, ni književnoj, ni vanknjiževnoj. Svoje knjige ne šalje književnim kritičarima, kako bi pisali o njima. Ne konkuriše za književne nagrade.
Živi posvećena molitvi, pisanju i svojoj porodici, zahvalna Hristu Bogu, Svetoj Petki, Svetom Vasiliju Ostroškom i Presvetoj Bogorodici.
Ljiljana Habjanović Đurović rođena je 1953. godine u Kruševcu, gde je završila osmogodišnju školu i gimnaziju. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radila je kao bankarska službenica i kao komercijalistkinja inostranog turizma, a zatim kao novinarka i urednica u magazinu „Duga". Za to vreme napisala je i objavila četiri romana. Od 1996. godine posvetila se samo književnom radu. Godine 2003. osnovala je izdavačku kuću „Globosino Aleksandrija".
Autorka je četrnaest romana: Javna ptica (1988), Ana Marija me nije volela (1991), Iva (1994), Ženski rodoslov (1996), Paunovo pero (1999), Petkana (2001), Igra anđela (2003), Svih žalosnih radost (2005), Zapis duše (2007), Voda iz kamena (2009), Sjaj u oku Zvezde (2012), Naš otac (2014), Gora Preobraženja (2015), i Onda je došla Dobra Vila (2016).
Objavila je i knjigu literarne publicistike Srbija pred ogledalom (1994).
Priredila je pet antologija duhovne poezije: Čisto srce Gospod želi (pesme o Svetoj Petki, 2011), Ti si zemlja obećana (pesme o Presvetoj Bogorodici, 2012), Nebeski čovek, zemaljski anđeo (pesme o Svetom Savi i Svetom Simeonu Mirotočivom, 2014) i Prošetala carica Milica (pesme o kneginji Milici, 2015), Slava mu i milost (pesme o Svetom Vasiliju Ostroškom, 2016).
Otkad je, maja 1996. godine, objavljen roman Ženski rodoslov, Ljiljana Habjanović Đurović je najčitaniji i najtiražniji pisac koji stvar
a na srpskom jeziku. Svoje romane prodala je u tiražu od preko milion primeraka.
Jedini je književnik (od 1973. godine, od kada se prave liste čitanosti) čije su knjige bile pet puta najčitanije u bibliotekama Srbije. Na predlog Njegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Pavla, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve za Božić 2007. godine odlikovao je Ljiljanu Habjanović Đurović Ordenom Svetog Save za njen književni rad.
Na predlog Njegove Svetosti, Patrijarha Srpskog Gospodina Irineja Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve dodelio je, 25. novembra 2016. godine, Ljiljani Habjanović Đurović Orden Svetog Despota Stefana Lazarevića ,,za istrajnu ljubav prema Svetoj Majci Crkvi, naročito pokazanu njenim književnim delima u kojima su iznete hrišćanske neprolazne-svevremene vrednosti.,,.
Dobitnica je najznačajnijeg društvenog priznanja u Srbiji, Vukove nagrade za 2009. godinu za „izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i srpskom kulturnom prostoru", kao i Zlatnog beočuga, nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Beograda 2008. godine „za trajni doprinos kulturi Beograda".
"Bog nam kroz život daje ona iskušenja, patnje i bol koji će nam pomoći da prepoznamo i ispunimo svoju sudbinu. Ostavlja ih kao balege kraj puta, kako bismo put lakše sledili i na raskrsnicama birali najbolji pravac", govorio je moj brat Jevtimije.
Bio je deset godina stariji od mene, nije mi krio svoju ljubav, i ja sam mu verovala. I trudila sam se svim žarom svoje detinje duše da vidim milost Božju i u onome što mi je ličilo na nemilost, kaznu i gubitak.
Ali to je bilo kasnije, pošto sam doživela prvi veliki bol. I pošto mi je strah stegao srce.
09.04.09
Sa “Petkanom“ u Rusiji
Ljiljana Habjanović-Đurović
Naša najpopularnija i najtiražnija književnica Ljiljana Habjanović-Đurović ovih dana boravila je u Moskvi kao gost Ruske pravoslavne crkve. Povod je bio predstavljanje ruskog izdanja njenog romana „Petkana“, koji je objavio ugledni „Palomnik“.
Sa istom izdavačkom kućom autorka je nedavno potpisala ekskluzivni ugovor o objavljivanju još nekoliko njenih romana - „Igra anđela“, „Svih žalosnih radost“ i „Zapis duše“, knjigu koju sada piše, kao i knjige koje će tek napisati.
* Kakve utiske nosite sa gostovanja?
- Promociji koja je održana u našoj ambasadi prisustvovali su i čitaoci, studenti slavistike, učenici Pravoslavne gimnazije, naši koji žive i rade u Rusiji kao i ugledni ruski književnici. O knjizi su govorili naš ambasador Jelica Kurjak, u ime Ruske pravoslavne crkve otac Valerij, ispred Mitropolije Srpske pravoslavne crkve otac Damaskin, prevodilac romana Ilja Čislov i sekretar Udruženja Saveza pisaca
Rusije Ivan Golubničij. Veoma sam srećna što je kao prva objavljena „Petkana“, roman koji nadvisuje i moju književnu karijeru, i sav moj život. I ponosna sam što je predstavljanje romana započeto u Ambasadi Republike Srbije.
* Kakve su bile ocene „Petkane“?
- Otac Damaskin je rekao da je moje delo „nastalo u duhovnoj renesansi našeg naroda, knjiga za čitaoca 21. veka. A Ilja Čislov, odličan poznavalac naše kulture i istorije, u sjajnoj analizi ne samo mojih knjiga već celokupne srpske književnosti 20. veka istakao je: „Ljiljana Habjanović-Đurović je najavila novo postherojsko razdoblje u srpskoj prozi. Ona je glasnik srpske literature u novom periodu“.
* U Izdavačkom centru Ruske pravoslavne crkve sutradan ste održali konferenciju za novinare...
- Posebnu čast mi je učinio Vladimir Silovjev, direktor Izdavačkog centra, čije su me reči i iznenadile i obradovale: „U Rusiji je bilo više pokušaja da se napišu knjige poput ove, ali nisu uspeli. Ili su knjige bile neprivlačne za čitaoce, ili su bile u neskladu sa pravoslavljem. Gospođa Habjanović je napisla knjigu u kojoj je dobra literatura privlačna savremenom čitaocu spojena sa pravoslavnim učenjem“. Ja sam, inače, uvek smatrala da sam zadobila veliku milost time što mi je dato da pišem knjige iz svog duhovnog ciklusa.
* Posetili ste i Pravoslavnu gimnaziju...
- Bila sam veoma dirnuta kada sam čula kako ta deca poznaju našu istoriju i srednjovekovnu kulturu. Posebno kada je na pitanje ko je sveti Sava, jedan sedmogodišnjak odgovorio - najveći svetitelj bratskog srpskog naroda. Uopšte, gde god sam došla, osećala sam veliku naklonost domaćina prema meni i veliko poštovanje prema našim duhovnim ocima i istoriji. O tome, uostalom, govore i freske svetog Save i svetog Simeona Mirotočivog u crkvi sv. arhangela Mihaila u samom Kremlju, u crkvi u kojoj počivaju najveći ruski carevi počev od srednjeg veka.
D. Bt
