Peta vizija

01.04.04

Na oktobarskom Sajmu knjiga u Beogradu, izdavačka kuća "Orfeus" predstavila je novu knjigu Raše Popova (1933). Radi se o izabranim i novim pesmama koje je Popov okupio u zbirci "Peta vizija". Nova knjiga bila je povod da razgovaram sa Rašom u njegovom stanu na Paliluli.
Mića Vujičić: Rašo, da li često pišete pesme? U bibliografiji na kraju knjige vide se vremenski razmaci među objavljenim knjigama.
Raša Popov: Ima delova godine kada ne napišem nijednu pesmu. Ove godine sam napisao 55 pesama, među njima i moje banatske pesma. Ali, od 5. marta do 1. decembra napisao sam samo dva stiha. Odlučio sam da baš ta dva stiha, inače početak mog speva koji treba da bude velik kao Danteova "Božanstve komedija", pošaljem školskom drugu sa fakulteta Srbi Mitroviću, dobitniku Zmajeve nagrade, značajnom pesniku zapadnoevropskog stila. U mejlu sam napisao: Srbo, šaljem ti prva dva stiha moje komedije nuove. Naravno, to je šala, koja počiva na jednoj Pasternakovoj ideji. Pasternak je objasnio čemu služe metafore. One kondenzuju misli i osećanja, tako da ti metaforama popunjavaš kratak život većom količinom misli i osećanja. Kad bi čovek hteo da pročita jednu dobru količinu znanja iz biblioteke, trebalo bi mu oko 800 godina života. Zato čovek stvara pesničke metafore koje skraćuju vreme i nadoknađuju onih 800 godina. U mejlu sam citirao dve metafore. Jedna govori o vladaru koji umesto mozga ima zgužvane novine. Mediji su glavna alatka tog vladara. A ja vladare ismejavam. "Prsti su mu zaoštreni kao rapiri, au mozgu mu zgužvani novinski papiri."
Potresna je vaša balada o Sanji Milenković, devojčici koja je tragično izgubila život tokom NATO bombardovanja...
Ja sam teško doživeo bomvardovanje Jugoslavije. Za razliku od onih političkih stranaka koje su se radovale početku bombardovanja. Video sam da se mračni i opskurni političari raduju što će početi rat! Rat njima obećava ne samo da će postati predsednici republika, nego im obećava da će postati carevi i despoti! Napisao sam dosta pesama o rušenju novosadskih mostova. Svi mi Novosađani vezani smo za mostove. A onda sam saznao da je u Varvarinu, na starom mostu kojim sam hodao kao novinar, za vreme rušenja tog mosta, poginula devojčica. Strašno je bilo to što ju je komad gvožđa pogodio u leđa.
Okrvavio joj leđa i patike. Ona je ostala mrtva. Pesma o toj devojčici koja je tako tragično završila nije valjala sve dok jedne noći na internetu nisam pronašao balade Boba Dilana. U jednoj baladi video sam ritam i tu sam pesmu napisao sa Bobom Dilanom. Pokazalo se da je pesma delovala na ljude. Bob Dilan je veliki pesnik, koji zna da uz gitaru otpeva svoje pesme. Voleo bih da mogu da otpevam svoje pesme.
U jednoj zbirci ste napisali stih "orkanske vetrove slutim" i potom otišli u London, gde ste zaista doživeli orkanski udar. U "Petoj viziji" postoji jedna mračna pesma koja je napisana neposredno pre ubistva premijera...
To je mračna politička pesma. Do 5. marta sam pisao sve mračnije i mračnije pesme o političkoj katastrofi, kako na unutrašnjem, tako i na globalnom planu. Što je moja pesma bila mračnija, bila je proročkija. To ne znači da sam ja nešto prorokovao. Ali, ja jesam ovu zbirku nazvao "Peta vizija". Zaista imam pesama koje su napisane kao vizije.
Kako ste se osećali dok ste pravili ovaj izbor starih i novih pesama?
Pesme zastarevaju. Ono što sam pre 40 godina smatrao vrhuncem pevanja, vremenom je izbledelo. Sad kad sam birao pesme za "Petu viziju" bio sam u dosta žalosnom stanju. Poznajem uobražene pesnike koji ni posle 100 godina ne bi videli da su im pesme zastarele. Ja sam kadar da to vidim! Pokazalo se da je opasno što pišem o savremenim temama. Teme zastarevaju. Ali, dve pesme o vršidbi žita u Moktinu 1944. godine - to je ostalo! U njima opisujem kako su radnici na trešu i kako je doboš na tršu jednom momku otkinuo ruku. Iako ima životnu temu, ta pesma ostaje. Tane Ibrajter je bio oduševljen tom pesmom i celu ju je preslikao na jednoj grafici.
Pišete pesme za decu, ali i one satirične...
Počeo sam da pišem za decu onda kada mi se ukazalo da mogu to da pišem. Svaki pisac mora da počne da piše za decu i mora da počne da piše satirično. Branko Ćopić je konstatovao da su dobri satiričari ijedno i dobri pisci za decu. Kao Mark Tven! Andrić nije bio satiričar. Za decu je napisao samo jednu priču: priču "Aska i vuk". Ta priča je u svim čitankama! Napisao je priču o tome kao se ovca, kao sudbinska žrtva, izobličava kad naiđe vuk, nasilnik.
Naravno, "Aska" je simbolička priča o policijskom, državnom, političkom, ličnom i kurjačkom nasilju!
Kakva je danas pozicija satiričara?
Ta pozicija je gora nego u doba monopolske diktature. U diktaturi satiričar piše u simbolima, u aluzijama, basmana... Sad je puna sloboda! Bojim se da se satiričar ne nađe u nebranom grožđu. Teško satiričaru ukoliko počne da sasvim otvoreno imenuje opasne tipove! Opasni tipovi postoje. Oni su istorijska pojava. Ali, uvek treba razmisliti ko su zapravo opasni tipovi! Da li su opasni tipovi oni koji tako izgledaju ili su opasni tipovi oni koji se prave dobroćudni i samo se smeškaju. Satira nije lavež bez odjeka. Satira uvek stiže u pravi čas ojađenom i revoltiranom čoveku!
U "Petoj viziji" su i pesme o Mokrinčanima...
Napisao sam pesme o Jovanu Zrniću, Đuri Đukanovu, Milanu Demiću, junačini koja je ubila tri divlja vepra! Mislim da su te pesme meni najznačajnije. U jednoj recenziji moje poezije piše da "Raša Popov piše poeziju koja je vezana za zavičaj,a onda se potom polako od zavičaja odvaja". Moja prva proza "Bio sam srećni konj" je sva o Mokrinu. Sad pišem nastavak o onome što mi se događalo posle osme godine u Bečkereku. Moram opisati i Kikindu. Kikinda je bila grad privatnih klinika. Mi smo kao deca iz Mokrina vođeni u Kikindu na kvarcovanje. U Kikindi živi najvažniji fudbalski golgeter glavom Sovra Sandić!

Razgovor vodio: Mića Vujičić