08.11.05
Pesme iz kazamata
Džo Blejds
Takozvana „situacionistička” poezija piše se na mestima susreta umetnika i posetioca
Kanada je zemlja koja neguje osobito poštovanje prema knjizi i izdavaštvu. Bila je počasni gost Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu 2003. godine. Od tada je nesumnjivo ostala među onim posebnim gostima, između ostalog i zbog činjenice da se nalazi među prvih pet zemalja čija se književnost prevodi na srpski jezik. Pored devet izdavača i osam pisaca na štandu Kanade, između ostalih i Frejzera Saterlenda, Nensi Berk, Linde Lit, srpskog i kanadskog pisca Davida Albaharija, predstavljen je i Džo Blejds, pesnik, književnik, vizuelni umetnik i predsednik izdavačke kuće „Broken Jaw Press Inc.” u Frederiktonu (Novi Brunsvik). Blejdsovu knjigu „Pesme iz kazamata” kod nas je u prevodu Dubravke Đurić objavio „Rad”, a njegova poezija uvršćena je i u knjigu „Slike iz Kanade: Tri kanadska pesnika”, koju je objavio Studentski kulturni centar iz Niša. DŽo Blejds piše takozvanu „situacionističu” poeziju, koja nastaje u određenom društvenom prostoru. U ovom slučaju to je svet nekadašnjih kazamata, sada mesta na kome se sreću umetnici i zanatlije, koji stvaraju interaktivno i u susretu sa posetiocima.
Vaša poezija prožeta je različitim medijima?
– Bavim se fotografijom i performansom, radio sam i na filmu, član sam kreativnog centra galerije „Konekšn”, producent sam na lokalnom radiju u Frederiktonu, izlažem skulpture i ručno rađene knjige. U Frederiktonu, gde živim, postoje različite umetničke zajednice prožete međusobnim uticajima. Na književnim večerima pojavljuju se muzičari i ljudi sa filma, otvaranja izložbi upotpunjena su prisustvom pesnika i igrača, jer je umetnička zajednica povezana. Prirodno je da se to odrazi i u mojoj poeziji.
Da li je Vaša knjiga proizvod posebnog umetničkog projekta?
– Da. „Pesme iz kazamata” nastale su 2003. godine u toku dvonedeljnog boravka u programu „umetnika po pozivu” u Frederiktonu. Mali prostor delio sam sa drugim umetnikom, dok su posetioci grada mogli da dolaze i vide tok našeg rada, da razgovaraju sa nama o umetnosti ili lokalnoj istoriji, jer je studio bio preuređen i otvoren za javnost. Iako sam se predstavio kao pisac, snimao sam i fotografije, koje sam zatim izlagao na zidovima studija. Pesme sam pisao na mašini za kucanje koja se može videti na fotografijama u knjizi, dok me je drugačija umetnička praksa, u istom prostoru, ohrabrila da se upustim u različitost i da to ugradim u svoju poeziju. Na primer, nedelju dana zajednički umetnički prostor delio sam sa grnčarem. NJegov pokretni grnčarski točak asocirao me je na pokrete di-džeja koji na ploči izvodi „skreč”. To me je zabavilo. U blizini kazamata, svake godine dešava se džez i bluz-festival, i kako ne pisati o koncertima i muzici koji su se svakodnevno čuli.
Multikulturalni uticaji očigledni su u Vašoj poeziji. Koliko tu ima političkog?
– Frederikton ima bogatu istoriju i iznenađujuće raznoliku kulturu. To se vidi u mojoj poeziji. Između ostalih, radim i sa srpsko–kanadskim piscima, Argentincima, i oni su deo moje svakodnevice. Ali, i politički uticaj vidan je u mom stvaralaštvu, jer pišući o istoriji ne mogu da izbegnem politiku. Istorija i politika su nerazdvojne. NJu Brunsvik bio je i britanska i francuska teritorija, dosta ljudi iz Škotske i Engleske naselilo je taj prostor i još uvek su te zajednice aktivne, prožimaju se međusobno. U Frederiktonu se, na primer, održavaju škotski i irski festivali, kao i dani Aboridžina.
Imate iskustvo izdavača, a Kanada je zemlja u kojoj se striktno poštuju izdavačka prava. Kako se rešiti piraterije?
– Najvažnije je svakako poštovanje autorskih prava. Prošle godine na Beogradskom sajmu knjiga prisustvovao sam simpozijumu na kome je bilo reči o nelegalnom objavljivanju knjiga. Važno je da vlada u svakom, pa i u smislu ozakonjenja ove oblasti, podrži izdavače, a još je važnije da se sami izdavači udruže i da osnuju kopirajt agenciju, koja će zaštititi njihova i prava autora. Kao pisac, izdavač i vizuelni umetnik član sam nekoliko kanadskih udruženja, čiji je cilj ne samo da štiti dohodak umetnika, već i njihova moralna prava.
Šta sada radite?
– Završio sam još jedan dvonedeljni boravak u okviru projekta „umetnika po pozivu” u istom kazamatu. Pod uticajem boravka u Srbiji pišem eseje, dolazim sa Konferencije za kanadske studije održane u Nišu, a pripremam antologiju kanadske poezije koja će biti prevedena i na srpski jezik.
Marina Vulićević
12.04.06 B92
Džo Blejds u Beogradu
Pesme iz kazamata, Džo Blejds
U galeriji Artget Kulturnog centra Beograda 12. aprila u 12 časova biće promovisana knjiga kanadskog pesnika Džoa Blejdsa „Pesme iz kazamata“ nedavno objavljena u izdanju izdavačke kuće „Rad“.
Na promociji govore: Simon Simonović, Dubravka Đurić i autor Džo Blejds (Joe Blades).
„Pesme iz kazamata“ kanadskog pesnika i umetnika Džoa Blejdsa, koje sam autor u pogovoru naziva «situacionističkom poezijom» su pesme nastale u svetu kazamata u Nju Brunsviku u kojima je po pozivu boravio umetnik sa drugim umetnicima i zanatlijama različitih profila koji su međusobno ulazili u određene interakcije kao i u interakcije za posetiocima kazamata. (napomena: da ne pomislite da je pesnik zaglavio na robiji da kažemo samo da su kazamati bivši, ne služe više toj nameni)
Kako je Blejds pesnik i umetnik, ova poezija je nastajala paralelno sa drugim umetničkim žanrovima.
U ovoj knjizi fotografije i tekst funkcionišu kao nerazdvojni elementi jedinstvenog umetničkog dela.
Prevoditeljka Dubravka Đurić kaže još da je «poezja situacionistička jer za čitaoce i čitateljke Blejds rečima rekreira jedan svet umetnosti koji postoji u određenom prostoru i vremenu. Umetnik rekreira interaktivne odnose umetnika, koji deluju u domenu poezije, vizuelne umetnosti i primenjene umetnosti. Umetnost nastaje u društvenoj situaciji, u kojoj posetioci kretanjem i posmatranjem procesa rada različitih umetnika, postaju, na neki način, saučesnici u društvenom peformansu izvođenja umetničkih dela. Umetnici i umetnice koje Blejds pominje nisu alegorijske ni simboličke figure već realni ljudi koji deluju u društvenom prostoru.»
Umetnik i fotograf Džo Blejds rođen je i odrastao u Kanadi. Diplomirao je na Koledžu umetnosti i dizajna Nove Škotske.
Autor je više manjih pesničkih zbirki i umetničkih knjiga, objavljuje u brojnim časopisima, a pesme su mu uvrštene u više antologija.
Džo Blejds nije samo pesnik. On je i predsednik i izdavač u izdavačkoj kući Broken Jaw Press.
Bio je predsednik marketinškog udruženja atlanskih izdavača i predsednik Kanadskog udruženja pesnika.
Dolazi u Beograd da prisustvuje predstavljanju svoje knjige, pa je to prilika da lično upoznate autora i njegovo prilično osobeno stvaralaštvo.
Danas
12.04.2006.
Pesme iz kazamata - knjiga Džoa Blejdsa iz Kanade u prevodu Dubravke Đurić (IK Rad), biće predstavljena danas u podne u beogradskoj Galeriji Artget KCB. Govore Simon Simonović, Dubravka Đurić i autor. "Pesme iz kazamata" kanaskog pesnika i umetnika Džoa Blejdsa, koje sam autor u pogovoru naziva "situacionističkom poezijom" su pesme nastale u svetu kazamata u Nju Brunsviku u kojima je po pozivu boravio umetnik sa drugim umetnicima i zanatlijama različitih profila koji su međusobno ulazili u određene interakcije kao i u interakcije za posetiocima kazamata. Kako je Bleids pesnik i umetnik, ova poezija je nastajala paralelno sa drugim umetničkim žanrovima. U ovoj knjizi fotografije i tekst funkcionišu kao nerazdvojni elementi jedinstvenog umetničkog dela. Umetnik i fotograf Džo Blejds rođen je i odrastao u Kanadi. Diplomirao je na Koledžu umetnosti i dizajna Nove Škotske. Autor je više manjih pesničkih zbirki i umetničkih knjiga, objavljuje u brojnim časopisima, a pesme su mu uvrštene u više antologija.
11.03.06 Danas
Kako je situacija postala pesma
Pesme iz kazamata, Džo Blejds
Znam koje će biti vaše prvo pitanje. Ko je Džo Blejds? Verovali ili ne, to je bilo i moje pitanje, pre nego što sam ga upoznao, čitajući ovu knjigu. Poezija iz kazamata.
Ali prvo, ko je Džo Blejds.
U par reči. Kanađanin po rođenju i odrastanju, dizajnersko-fotografsko obrazovanje, po vokaciji pesnik, a pacifista (rekao bih!) po ubeđenju. Onako sa strane, je i producent jednog lokalnog radija i član raznoraznih umetničkih i književnih udruženja, da ne nabrajam sad. Autor je više pesničkih knjiga, pesme su mu uvršćene u nekoliko antologija, a ako vam je interesovanje poraslo, više podataka možete pronaći na njegovom sajtu (ide čovek u korak sa vremenom!)
www.brokenjaw.com/Joe Blades.htm.
12
u ovo vreme pre dve godine zgranuo
sam se dok sam pratio tv prenos uživo iz njujorka
posmatrao sam kako dim kulja
sa kule svetskog trgovinskog centra
posmatrao sam kao avion udara u drugu
kulu čitao sam vesti dok su promicale na dnu
televizijskog ekrana pentagon
gori posle udesa aviona šta?
moram da se smirim i usredsredim kao glina
na kolvelovom točku moram da dišem
odveži čvorove glavobolja strahovi
iz ovoga se treba izvući
ili promeni odeću promeni put
kojim se krećeš zamisli kako doručkuješ
ali i restoran u kojem
obično sedim tog jutra bio je zatvoren odlazim
sedam za niski drveni sto
romanički luk od cigala tavanica kameni zidovi
ledena vlažnost bez sunčeve svetlosti
u ulozi eksplozivne municije mene
(strana 47)
Poezija iz kazamata nastala je tokom dva jednonedeljna boravka u programu umetnika-po-pozivu u organizaciji Udruženja umetnika Frederiktona, a program je realizovan u nekadašnjim kazamatima u prizemlju kasarni, sazidanih na negdašnjim britanskim vojnim postrojenjima. Zanimljivo je da su u zgradama koje se graniče sa kasarnama koledž Nju Brunsvika za primenjenu umetnost i dizajn, nekoliko muzeja i sijaset galerija (kontradiktornog li okruženja!)
...Teško je ponovo izgraditi rutinu kada ništa nije kao što je bilo, niti će biti... kaže Blejds. Upravo na ovom mestu, vidimo na koji način je kazamatska atmosfera i okruženje uticalo na Blejdsa. I ne samo to, ovaj stih ukazuje na nešto mnogo važnije, krupnije i veće. Graditi na ruševinama!
Ipak, da li je to moguće, i da nije možda Blejds utopista?! Mislim, bilo bi interesantno čuti šta bi na sve to rekao, recimo, Solženjicin, imajući u vidu ‘’njegove’’ gulag-kazamate.
A sad pazite ovo ... Gledam kako na vestima puštaju video snimak s Bin Ladenom koji šeta i priča ... E sad dolazimo na ono što je sam Blejds rekao za svoju poeziju, i da ne bude zabune i krivotvorenja, citiraću: ‘’Nastale pesme su situacionističke, i one nisu nastale kao praćenje toka struje svesti, već su prevodile moje iskustvo i teret znanja’’. To je definitivno, nešto sasvim drugačije. Blejds je slučajno ili namerno, svesno ili nesvesno, (ko će ga znati!) otvorio jedan novi pogled na poeziju.
Pesma kao situacija! Ali kao situacija pesnikovog iskustva koje je u njemu, a ne van njega. Kao situacija njegove situacije! Ili bolje, situacija je doživljaj!Običnost, sažetost i konkretnost. Širok vokabular, korišćenje svakodnevnih stvari, na primer, vesti, imena ulica, pisaćih mašina, fotoaparata, ali i određenih egzaktnih nauka (matematika). Uključivanje bluza, džeza, ali i velikog rokera Džonija Keša (trenutno u bioskopima) samo pokazuje Blejdsovu otvorenost i suprotstavljanje intelektualističkoj poeziji.
Poezija iz kazamata je kontrapunkt kazamatima, i na neki način, Blejds je kazamate dekontaminirao, da ne kažem, dekazamatisao.
Ima i bonus-gratis. Čitajući, naletećete i na Blejdsa fotografa. Te fotografije slikane su u kazamatu, i na krajnje jednostavan ali konceptulan način odslikavaju atmosferu kazamatske tišine. Crno-bele su.
Ovaj tekst je, u stvari, uvertira. Pouzdani izvori (izdavačka kuća, da ne bude zabune!) kažu, da će Džo Blejds, verovatno, u aprilu posetiti Beograd.A koje je bilo vaše prvo pitanje, ko je Džo Blejds?
Marko Krstić
