Narodne pesme u zapisima XV- XVIII veka, II

16.06.03 Politika

Đurđica Petrović (1927-2003), dugogodišnji profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, smatrana je za jednog od najznačajnijih srpskih etnologa druge polovine HH veka. Autor je više knjiga, studija i članaka, a ovih dana iz štampe je izašla njena knjiga izabranih studija o tkanju i vezu "Od pusta do zlatoveza", u izdanju Srpskog genealoškog centra (urednik Miroslav Niškanović).

Mirjana Prošić-Dvornić u pogovoru ističe da je ovo kulturna istorija ispričana jezikom tekstilije, i u tom kontekstu veli: "Profesorka Petrović nam je pokazala koliko produktivni mogu biti ’razgovori’ s predmetima ukoliko znamo da postavimo prava pitanja i ukoliko imamo strpljenja da tražimo odgovore i gradimo priče... Đurđica Petrović je bila osoba širokih vidika i vizija, Jugosloven i demokrata, građanin sveta..".

Pantićeva antologija

Vrsni znalac našeg narodnog stvaralaštva, akademik Miroslav Pantić objavio je kod beogradske "Prosvete" drugo izdanje svoje antologije "Narodne pesme u zapisima XV - XVIII veka" (prvo izdanje izašlo je davne 1964. godine kada je obeležavana stogodišnjica smrti Vuka Karadžića). Tako je današnji čitalac u prilici da se upozna sa jednim izborom najvišeg reda. A na kraju knjige su napomene i objašnjenja pa čitalac ima priliku da se upozna sa ličnostima koje su pesme zapisale, a i njihovu genezu - od priče o Hanibalu Lučiću i Marinu Držiću do priče o Petru Hektoroviću, Petru Zrinjskom, Nikoli Đuroviću, Jozi Betondiću, nepoznatim Bokeljima, Kotoranima, Korčulanima...

"Od Malorusije do Ukrajine" naziv je knjige Mikola Rjabčuka (1953), ukrajinskog pisca i naučnika, koji je ispričao muke svoga naroda u novijoj istoriji: od "Malorusije" do "Indoevrope" - takozvanim ukrajinskim autostereotipovima.

Knjigu je priredio dr Dejan Ajdačić, a izdavači su Biblioteka grada Beograda, Čigoja štampa i Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" (prevodioci su Ljudmila Popović, Milena Ivanović i Ala Tatarenko).

Celokupni Rakić

Slavni pesnik Milan Rakić napisao je i objavio samo jednu jedinu knjigu pesama (1936) i to je takozvano kanonsko izdanje. Posle piščeve smrti njegove pesme priređivali su njegova supruga Milica, pa Isidora Sekulić, Vojislav Đurić, Vladan Nedić, Zoran Gavrilović, Boško Petrović... i ovih dana to je učinio Jovan Pejčić, a knjigu je objavila Osnovna škola "Milan Rakić" u Beogradu. Pejčić se držao Rakićevog izbora (Srpska književna zadruga, 1936) dodavši još dve pesme koje "po izražajnosti, po formalnoj lepoti, po sugestivnosti umetničke reči, nimalo ne zaostaju za najboljim Rakićevim stihovima" ("Jasika" i "Taj ogromni mesec limunove boje").

Sva priznanja Osnovnoj školi "Milan Rakić" na Novom Beogradu, uredniku Mirjani Aranđelović i dizajneru Radu Tavladijcu.

Udruženje za društvenu istoriju objavilo je knjigu "Milenijum i druge jubilarne godine" (Zašto proslavljamo istoriju?) Mihaela Miterauera (sa nemačkog prevela Olivera Durbaba). Knjiga je u Nemačkoj objavljena pre pet godina, a Slobodan Naumović u predgovoru "Ka istoriji slavljenja istorije" naglašava: "Studija koja konačno dospeva pred čitaoce zasigurno će ostaviti u našoj sredini veoma primetan trag... Njen neposredan značaj zasigurno će biti povezan sa širenjem horizonta kako empirijskih istraživanja, tako i teorijskog razmišljanja u istoriografiji i njoj srodnim disciplinama..". Evo i nekih poglavlja iz studije ovog Austrijanca: O nastanku i razvoju javnog obelažavanja spomen-dana, "Memorijalni karakter" hrišćanstva. Od verskog praznika ka političkom, Veselje bez vere, Slavlje istorije...

Evo još jedne antologije - pesnik Dragomir Brajković sakupio je pesme o bojevima i junacima Prvog srpskog ustanka "Viš Srbije po nebu vedrome" (izdavači Srpska književna zadruga" i "Beogradska knjiga". U knjizi su narodne pesme, ali i pesme naših velikana pesništva, kao što su Njegoš, Branko Radičević, Đura Jakšić, Vasko Popa, Matija Bećković, Desanka Maksimović, Ljubomir Simović, Branko Miljković, Ivan V. Lalić, Milovan Vitezović, Radomir Andrić...

Nenad Šaponja, poznati književni kritičar, pesnik i esejista iz Novog Sada, priredio je antologiju "Stare novosadske priče" (izdavač "StÚlos"). Šaponja je svoj izbor priča omeđio na jedan vek pripovedanja: 1850-1950. godina. Ovaj lekar-psihijatar po obrazovanju, čiji je rafinman u literaturi veoma jasan, u pogovoru ističe: "Priča je uvek prošlost... Književna priča o Novom Sadu i njegovom veku pripovedanja, kako je viđena kroz ovu knjigu, podrazumeva pogled iz druge polovine devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka... Njihova žižna tačka jeste Novi Sad..".

A priča počinje od Kodera, Jakova Ignjatovića, Zmaja, Ruvarca, Laze Kostića, Trifkovića, Adamova, Isidore, Veljka Petrovića, Crnjanskog, Kašanina... sve do Bogdana Čiplića na kraju. Knjiga za uživanje u priči, pravoj, bez egzibicionizma koji danas vlada.

R. Popović