Moja tvrđava - o tamnicama

18.03.07 Danas

Moja tvrđava, Franc Kafka
Rad, 2006 preveo Jovica Aćin
Evo do sada neobjavljivanih rukopisa Franca Kafke, pronađenih u njegovoj zaostavštini. U Mojoj tvrđavi Kafka progovara o "tamnicama, srodnim i okolnim stvarima". Pred nama je Kafka, onakav kakav jeste, bez intervencija Maksa Broda, koje su, iako dobronamerne, ponekad neprilične. Jovica Aćin je, iščitavajući najnovija izdanja Kafkinog dela, priređena prema originalnim rukopisima (koji se danas čuvaju u Oksfordu), usredsređujući se na neobjavljene stvari, poglavito probrao priče, nezavršene ideje za priče, nacrte, zapise, ponekad lične.
Aćin kaže da je pred nama " struja pisanja, koja se ne prekida i prolazi kroz razne modulacije, kao da ne mari da li će biti čitana kao pismo, dnevnički zapis, lična beleška, nacrt ili čak roman". U ovom delu očekuju nas i čuvene Kafkine maksime: "Kavez je krenuo da traži pticu", "ne dopusti da te zlo nagna da poveruješ da bi pred njim mogao da imaš tajne" ili "ne postoji Imati, samo Biti, samo Biti koje žudi za poslednjim dahom, za ugušenjem"...

San o jabuci antologija ljubavnih priča
Feniks Libris, 2007 priredio Dragan Lakićević
Ovo delo sjedinjuje najlepše ljubavne priče koje su napisali Balzak, Babelj, Beket, Bokačo, Bunjin, Čehov, Dostojevski, Golsvordi, Gorki, Hamsun, Jursenar, Kalvino, Kipling, Kundera, London, Merime, Man, Mopasan, Po, Puškin, Tolstoj, Traven, Vulf... Dragan Lakićević, priređivač antologije, u pogovoru kaže: "Ljubav se u ovim pripovetkama prikazuje s ozbiljnošću, važnošću, tragičnošću. Ne manje, međutim, u pripovedanju o ljubavi, ima ironije, humora, groteske.Pored lepote i snage osećanja, uvek se nađe i smešna strana ljubavnih aktera duhovita verzija pripovedača. Od Bokačovih zgoda, pa do Merimea i savremenih humorista - ljubavne zgode i nezgode prikazane su u raznim ljudskim i društvenim situacijama - tragikomičnim, koliko i svečanim do posvećenosti". Budući čitalac ovog dela susrešće se sa najrazličitijim pričama, ispripovedanim glasovima onih pisaca koji su menjali i naše živote i sudbine sveta. Naravno, mislim na priče Nabokova, Puškina, Sarojana, Tolstoja, Sologuba, Mopasana, čija je priča "Ljubav" i zaključna priča ove antologije i ljubavnih priča i ljubavnih čudesa.

Indeks operskih i baletskih libreta
Paideia, 2006
priredila i prevela mr Aleksandra Đuričić
Indeks libreta zamišljen je kao zbir sadržaja operskih, operetskih, baletskih i mjuzikl dela, sa podacima o autorima i prvim izvođenjima. Ovakva dela uobičajeni su priručnici koji treba da budu od pomoći muzikolozima, dramaturzima, teatrolozima, kao i poklonicima muzičkog pozorišta koji žele da pročitaju sadržaje onih dela koja im nisu poznata ili da se podsete dela koja su već gledali. Dela su data hronološki, opere prema godini rođenja kompozitora, baleti prema godini prvog izvođenja (isti kriterijum primenjen je i na operete i mjuzikle). Namera ovog indeksa je da pomogne boljem razumevanju ostvarenja koja gledamo na sceni, ali i da podstakne neke druge pisce libreta koji će muzičko pozorište smatrati umetnošću pred kojom je budućnost.
Ovo delo sadrži i libreta domaćih baleta i opera, abecedni indeks autora i fotografije iz predstava. Možda će najviše radosti od ovog indeksa imati mlada publika, koja će ovde saznati sadržaj Žizele, Krcka Oraščića, Uspavane lepotice, Žar ptice. A to je samo tek delić onoga što se u ovom Indeksu nalazi.

Formule ljubavi, Dr Zoran Milivojević
Psihopolis institut, 2007
Kako ne upropastiti sopstveni život, tražeći pravu ljubav, pita se i odgovara autor egzaktne knjige o tako neuhvatljivoj i fluidnoj materiji kao što je ova emocija. Svestan toga, pisac ovih zanimljivih redova vešto je izbegao odgovor odredivši se negativno, odnosno, ukazujući šta ljubav nije, ne bi li, posredno, naveo čitaoca da sam razluči šta mu u odnosima s partnerom nije poželjno činiti, a potom, i šta srž odnosa između dvoje koji se vole, jeste. U sve je utkano mnogogodišnje iskustvo autora, teorijsko i praktično, proveravano u okviru psihoterapijske prakse koju je godinama obavljao ne bi li došao do građe za demistifikaciju ljubavi, i razbijanja najčešćih predrasuda, sažetih u okviru stereotipa kao: " U pravoj ljubivi nema konflikta i ljutnje", "Prava ljubav je večita zaljubljenost", "U pravoj ljubavi se žrtvuje najvažnije", i sl. Autor je poznati stručnjak iz ove oblasti, i predavač na Univerzitetu Zigmund Frojd u Beču, psihoterapeut s dugogodišnjom praksom u individualnoj, partnerskoj i grupnoj terapiji. Autor je više knjiga iz ove oblasti (Emocije, Igre koje igraju narkomani i sl.) Da su sve odrednice i pojmovi sadržani u ovoj sintetičkoj studiji složeni azbučnim redom, imali bismo pravi leksikon ljubavi.
Za prvobitno izdanje ove studije, koje je dosad više puta revidirano i dopunjavano živom praksom, odavno je rečeno da je "jedna od retkih knjiga o ljubavi koju čitaju i muškarci".

Sanja Domazet

23.09.06 Politika

Najnovije srpsko izdanje Kafkinog manje poznatog proznog gradiva, objedinjenog naslovom „Moja tvrđava”, odnosi se izgleda na piščev neostvareni romaneskni poduhvat

Nezavršene priče, ideje za priče, nacrti, zapisi, građa nepoznata ili jedva poznata, ili možda zanemarena, izvan objavljenih knjiga za piščeva života, na veliko zadovoljstvo književnih sladokusaca, donosi upravo objavljena 569. knjiga „Radove” popularne i cenjene edicije „Reč i misao”, koju u novoj koncepciji i opremi uređuje ugledno ime savremene srpske književnosti Jovica Aćin, ujedno priređivač i prevodilac „Moje tvrđave” Franca Kafke. Reč je o dragocenoj ostavštini po svoj prilici najvećeg književnika tek minulog 20. veka, za života poznatog samo užem krugu čitalaca.
„Ali, ja odlazim”, bile su poslednje Kafkine reči. Na sreću, zahvaljujući editorskom radu njegovog velikog prijatelja Maksa Broda, koji se kao neverni izvršilac književnog testamenta oglušio o piščevo zaveštanje da se njegovi spisi spale, Kafkino sačuvano delo, odmah po završetku Drugog svetskog rata, preko Amerike, vratilo se u Nemačku, gde je prihvaćeno kao ravnopravno sa delima Tomasa Mana i Bertolda Brehta. Nemoguće je utvrditi sumu dosadašnje kritičke recepcije paraboličnog sveta književne zaostavštine ovog, već tako opisanog, tanušnog i slabašnog, tuberkuloznog izdanka praškog jevrejskog geta, koji sa svih svojih slika viri u svet kao usamljeno dete kroz prozorski okvir.

Aforistička razmatranja

Na više od tri hiljade stranica pisama, „Dnevnika” i druge književne građe, poput zatomljenog biserja, nalaze se u izobilju i zapisi koje je sam pisac smatrao aforističkim razmatranjima. Aforizam još osvaja svoje mesto u književnosti i pravo na književni izraz, ali ovi Kafkini, poslužimo li se završnim zapisom u „Mojoj tvrđavi”, deluju baš kao „sveže obilje, izvorska voda, silovit, spokojan, razbokorujući rast, blažena oaza, jutro posle razbesnele noći, grudi u grudi sa nebom, spokoj, smirenje, utonulost”.

Sledom svoje nenadmašne lucidnosti, priređivač Jovica Aćin ukazuje na pretpostavku da su, svi skupa, fragmenti nenapisanog romana, nacrt ili čak roman, žanrovski u kafkijanskom smislu reči, poput njegovih nedovršenih romana ili romana u fragmentima „Proces”, „Zamak” i „Amerika”. Aforistička razmatranja o tamnicama, srodnim i okolnim stvarima, kako inače stoji u podnaslovu ovog izbora, izgledaju kao verodostojni tragovi piščeve namere da započne i četvrti roman, posvećen tamnici. U prilog tome Aćin preuzima navod sledećih reči, čiji tačan izvor nije uspeo da utvrdi: „Mislim da bi ’Tamnica’ mogla biti knjiga koja bi zadovoljila rupu koja me, gutajući sebe, iznutra jede”. Tamnice i zatvorenici inače su prisutni u Kafkinim najpoznatijim delima.

U prevodu se reprodukcija originalnih verzija spisa, u redosledu prema dosadašnjim hronološkim saznanjima o kalendaru nastanka, međutim, Aćinu istovremeno izgledaju mnogo više kao odjeci celokupnog piščevog bića, a ne samo kao zbir takozvanih fragmenata, koji u nenapisanom romanu posredno učestvuju. Smatra s toga da je Maks Brod maltene izmislio postojanje romana kod Kafke, i onda ih izdvajao i združivao, pa tako sačinio nešto što uopšte nije bio piščev naum. Uostalom, proističu iz jedne veoma široke oblasti iskustva koju nazivamo ljudskim životom, čiji su čak i najprivatniji problemi imali dalekosežne književne posledice.

Priče i nacrti, snovi

U dvema kolekcijama, „Priče i nacrti” i „Snovi”, sudeći prema originalnim, netaknutim zapisima većim delom sačuvanim u Bodlejanskoj biblioteci u Oksfordu, pisac ih je precrtavao da bi na njima radio, poneke je isključivao, a ponegde od dva osmišljavao jedan. Isto tako, rečenice duže proze koristio je za aforizme i, obratno, aforizme ubacivao u tekst određene proze. Od zapisa je takođe oblikovao aforizme. Potvrđuju majstora književne nedovršenosti (nedovršivosti), postupkom neizrecivosti. Otud je ono što nije izraženo važno koliko i izrečeno, odnosno u „podtekstu” dubljem od izrečenog, više od onoga što se neposredno može otkriti u njima; na izvestan način, Kafkini aforizmi kažu i više nego što se od aforizma traži. S toga i u njima, kao u njegovim pričama i romanima, treba sve uzimati u prenosnom značenju, u poređenjima.

Šokira i fascinira u isti mah, valjano je primećeno još u studiji „Kafka – krivica i kazna” Zorana Gluščevića, uz Aćina nesumnjivo najboljeg poznavaoca dalekosežnog dela o „mitologiji straha”, „slici zakona i birokratije”, „originalnoj viziji dehumanizacije”, zatim o samoći, ugroženosti, nemogućnosti ostvarivanja međuljudskih kontakata; kombinaciji stvarnih događaja i stanja sa prozaičnom svakidašnjicom, gotovo neodgonetivih simbola izvesnih ljudskih osećanja i pomisli.

Sve što je napisao, razaralo je zapravo književnu formu, u ovom slučaju formu pripovedaka i romana, da bi se od ovih žanrova i njihovih oblika mogla načiniti moderna proza, zbog čega je bilo potrebno da i sama kritičko-istraživačka recepcija pretrpi znatne, ako ne i korenite izmene. Moglo bi se čak reći – Čehov u pripoveci, a Tolstoj u romanu, bili su u suštini majstori istog, dok efekti Kafkinih pripovedaka i romana počivaju na potpuno drukčijim pretpostavkama, pa su i putevi kojima je Kafkino delo dopiralo do svojih čitalac bili drugačiji.

To je još jedan razlog zbog koga je delo Franca Kafke bez izgleda na sledbenike, a sasvim nemogućno ga je u njegovom maniru prevazići. No Kafkina vrednost mogla bi se u novije vreme meriti i njegovim uticajem na srpske pisce („Milenina pisma Kafki” Ane Šomlo, „Kavaleri Starog geometra” Radovana Belog Markovića). Na to nesumnjivo utiču i vrsni prevodi Jovica Aćina: „Sinovi: Tri povesti” (1999), „Poslednja pisma” (2003) i „Vavilonska jama: Priče iz neobjavljenih rukopisa i sabrani snovi” (2004), objavljeno u „Radovoj” biblioteci „Reč i misao” kao i „Razgovori sa Kafkom” Gustava Janojha: „Jedini usmeni Kafka” (2002).

Saša HADžI TANČIĆ

10.06.06 Danas

Feliks Giran, Žoel Šmit:
Mitovi i mitologija Istorija rečnik
Plato, 2006. preveli Melita Logo-Milutinović, Mirjana Perić i Radoman Kordić

Pred nama je obimno enciklopedijsko delo o mitovima i mitologiji, sačinjeno iz dva dela. Prvi deo predstavlja pregled opšte mitologije, a drugi deo čini rečnik. U pregledu opšte mitologije, autori su usvojili geografski poredak i rasporedili su sadržinu u okviru osamnaest geografski diferenciranih celina (praistorijska mitologija, zatim egipatska, asirsko-vavilonska, fenička, grčka, rimska, keltska, germanska, slovenska, litvanska, ugro-finska, staropersijska, indijska, japanska, mitologija dveju Amerika, Okeanije i Afrike).Ovde su izostali mitovi vezani za otkrivene religije, kao što su judejska, hrišćanska ili islamska, a koji se u drugim sličnim pregledima pojavljuju. Za ove autore biblijske ili kuranske priče imaju status koji je drugačiji od mitskog. Ovo delo ilustrovano je brižljivo odabranim crnobelim reprodukcijama umetničkih dela vezanih za pojedine mitove i propraćeno je odgovarajućim mapama, kao i obimnim indeksom imena i pojava.U pratećem rečniku, iznetom na oko tri stotine strana, Šmit donosi kraće odrednice koje se tiču najznačajnijih mitskih likova i ukazuje na neke aspekte koji nisu bili vidljivi u prvom delu knjige. Rečnik, dakle, dopunjava mitologiju i čini ovo delo kompletnom enciklopedijom koje nam približava samu suštinu mitova i mitskog.


Josje Telac, Izrael Jošua Singer
Agora, 2006. prevela Biserka Rajčić

Roman Josje Telac, najznačajnije je delo Izraela Jošue Singera i sasvim sigurno spada u velike ljubavne priče svetske književnosti, iako nam dolazi iz sasvim male i egzotične književnosti, koja je nastala na jidiš jeziku. Suptilno, minuciozno i precizno, prateći različita lica stvarnosti kroz različite slojeve karaktera i njihovih romanesknih relacija, autor ispisuje romanesknu mapu emocija, pre svega, ljubavi. Radnja ovog romana poljske jevrejske književnosti događa se u XIX veku u Galiciji, u svetu hasidskih dvorova.Tamo se život odigrava prema viševekovnim običajima i uz strogo poštovanje tradicije. Zbog toga ništa ne može da se dogodi što je u suprotnosti sa njima. Nahum i lepotica Malkele su se usudili da naruše utvrđeni poredak i njihovi životi su se zbog nastanka tragične situacije imali sudbinu koja nije bila ni lepa ni laka. Izrael Jošua Singer ovim delom pokazuje da je po daru blizak talentu svog brata , Isaka Baševisa Singera.


Moja tvrđava, Franc Kafka
Rad, 2006. preveo Jovica Aćin

Nedavno je, ljubaznošću nemačkih izdavača i bibliotekara, Jovica Aćin pregledao i pročitao najnovija izdanja Kafkinog dela, priređenog prema originalnim, netaknutim rukopisima, koji se danas, većim delom, čuvaju u Bodlejanskoj biblioteci, u Oksfordu. Aćin je, iz ovih rukopisa, usredsređujući se na neobjavljene stvari, prebrao priče, nezavršene, ideje za priče, nacrte, zapise, lične i vezane za literaturu, koji se neposredno mogu odnositi i na planirani romaneskni poduhvat. Ta građa je kod nas poglavito nepoznata ili jedva poznata, ili možda zanemarena. Ovde je Kafka u originalu, bez intervencija Maksa Broda. O ovom rukopisu, Aćin kaže: "Ovde je reč o rukopisima koji nam svedoče da je pred nama struja pisanja, koja se ne prekida, i prolazi kroz razne modulacije, kao da ne mari da li će ovo biti čitano kao pismo, dnevnički zapis, lična beleška, nacrt ili čak roman. Ukratko, zašto ne čitati ovu knjigu prosto takvu kakva jeste, ne smerajući da je ona zbir takozvanih fragmenata nenapisanog romana? Smatram da je ona takva već, po sebi, više od romana. Moja tvrđava je, dakle, put u lavirint koji se zove Kafka. Kako god nazvali ovo putovanje, ono ništa ne gubi od svoje uzbudjivosti. U dvadesetprvom veku, Kafka je neko ko nam je najbliži. "A put do bližnjih je veoma dug", kaže on u ovom delu.


Sanja Domazet