Moj život je kao Feniks

24.09.04

Obolevamo od raka jer smo zamorčići nove tehnologije.

Novinarka Milenka Mina Dobić 1987. godine nije mogla ni da jede, ni da stoji, ni da sedi. Rak je metastazirao u limfnom sistemu, jajnicima i karličnoj kosti. Lekari su joj predvideli oko dva meseca života. Tada se 45-godišnja Mina naljutila. Ko može da odredi granice življenja? Ko poznaje granice njenog duha i njene vere?

Te januarske noći u njenoj bolesničkoj sobi je umrla žena sa istom dijagnozom, a Mina je pročitale dve knjige o makrobiotici.
- Ujutro sam se našminkala i rekla sebi: kako neko tako lep može da umre. Izašla sam iz bolnice na svoj zahtev, a kod kuće me je čekala miso supa i integralni pirinač. Prijateljica mi je rekla: "Žvaći dvesta puta i ne zadovoljavaj ukus. Ova hrana ga neće zadovoljiti, ona je tvoj lek" - priča Mina svoju životnu priču.

Posle mesec dana Mina je s mužem otputovala u Boston na Institut za makrobiotiku Mičio Kušija.
- Tamo sam saznala da ne smem da jedem povrće koje raste noću: paprike, patlidžan, paradajz... da hleb ne smem da pipnem šest meseci, da više jedem povrća koje raste iznad zemlje. Sve što ću raditi u skladu je sa univerzalnim zakonima sveta. Kuši mi je rekao: "Više ječma, žitarica - i sve masti će se istopiti. Tumori će se istopiti". Moj muž i ja smo se iz Bostona vratili sa šest kofera makrobiotičke hrane. Donela sam seme za svoju baštu u Staroj Pazovi. Ušla sam u kuhinju kao svoj doktor, a kuhinja je bila moja farmacija. Moj dan je počinjao u pet ujutro trljanjem vrućim peškirom da poboljšam cirkulaciju i izbacim otrove iz tela. Obroke sam sama spravljala, vozila bicikl šest sati dnevno, a pošto u Beogradu nije bilo šiacu masaže, Kuši mi je preporučio da perem prozore. Čistila sam 18 prozora na kući i pevala. Komšije su mislile da sam luda - ima rak, a peva - priča Mina o svojoj borbi sa bolešću.

Madonin savetnik
Mina Dobić danas ima 61 godinu i živi u Kaliforniji. Savetnik za ishranu Madoni, Džordžu Kluniju, Nikol Kidman, Tomu Kruzu i Gvinet Paltrou. Mnogi je smatraju najstručnijim makrobiotičkim savetnikom u Los Anđelesu. Ovih dana je boravila u Beogradu jer je objavljena njena knjiga "Moj život je kao Feniks" u prevodu naše poznate glumice Cvijete Mesić.

- Po podacima Svetske ekološke komisije Srbija se nakon bombardovanja neće još 1500 godina rešiti radijacije. U Hirošimi su Japanci godinama jeli miso supu i integralni pirinač. Naša domaća crna rotkva ima moć čišćenja otrova iz krvi i štiti nervni sistem od radijacije. Pojedite svaki dan dve-tri kašike narendane rotkve sa malo jabukovog sirćeta i morske soli. Hrana ne postoji da zadovolji samo jedno čulo - smatra Mina.

- U kući Dobića više nije bilo besa, suprotstavljanja, galame. I deca i muž su jeli makrobiotičku hranu. Stres više nismo zvali stresom, već momentom kada treba nešto da se menja. Posle sedam i po meseci pregledao me je Kuši u Švajcarskoj: "Čestitam, vi ste zaustavili rak". Shvatila sam da je rak kondicija koja se može menjati - kaže Mina koja je posle životne pobede odlučila da postane makrobitički kuvar. Provela je tri godine na Kušijevom institutu gde je radila sa bolesnicima i naučila razliku između gurmanske i medicinske makrobiotike. Oslobodila se starih strahova i navika i shvatila da će umreti - kad ona bude to želela.
- Ne plašite se raka, plašite se svojih misli. Ništa se ne dešava bez razloga. Obolevamo od raka jer smo zamorčići nove tehnologije. Naučili smo da svoje socijalne ravnoteže održavamo preko sarme i paprikaša. Jedemo otrovnu hranu. Smetnuli smo s uma da u jednom litru "koka-kole" ima 18 kašičica šećera. Sve uvozne cigarete imaju šećer jer nas on čini zavisnim. Zaboravili smo da su u 18. veku šećer držali u malim flašama na polici sa otrovima, pa dobiješ 50 grama samo kad potpišeš. Danas koristimo mobilne telefone, a to je kao da si stavio mozak na tiganj u kojem cvrči mast - upozorava Mina koja je prešla put od pacijenta do iscelitelja. Kaže da je naučila da ne bude sebična, vodi računa o drugima i oprosti onima kojima je zamerila.

SANJA M. TOMIĆ