Moj sistem uspeha

05.03.06 Danas

Kad bismo ljudima mogli da oduzmemo strepnju i strah, učinili bismo ih polubogovima, citira Oskar Šelbah misao Fridriha Šilera, u svojoj knjizi Moj sistem uspeha, insistirajući na optimizmu i eliminaciji ovih negativnih "vampirskih" osećanja kao jednom od elemenata neophodnih za postizanje uspeha u životu.I ostala poglavlja ove knjige poznatog nemačkog teoretičara i osnivača Instituta za pozitivno vođenje života u Baden Badenu davne 1921, zasnivaju se na primenjenim metodama psihologije, odnosno psihodinamičkim metodama da se postigne harmonija sa sobom, poslovnim i socijalnim okruženjem radi što uspešnijeg i srećnijeg funkcionisanja u životu.
Stoga je knjiga Moj sistem uspeha daleko ambicioznija od priručnika koji nude instant-recepte za brzo sticanje novca, poistovećujući uspešne efekte toga sa uspehom.
Sam termin iz naslova, sistem, govori da Šelbahov metod malo šta prepušta slučaju. Temelje uspeha on postavlja, ponajpre, u zdravom životu, pravilnoj ishrani, kretanju po čistom vazduhu, okrepljujućem snu - što je, u vreme kada je knjiga pisana, pre više od pola veka, možda delovalo kao nešto podrazumevajuće, a danas je glavna misija i san ekologa i svih kojima vreme postindustrijske ekonomije uskraćuje pravo na tu vrstu življenja. Potom, po Šelbahu, dolaze na red duhovne premise uspeha, kao što su svesno nadahnjivanje pozitivnih misli, svesna autosugestija, sticanje unutrašnjeg mira, otklanjanje duševnih kočnica, jačanje želje za uspehom... Ipak, u hijerarhiji oslobađajućih stvari koje čoveka vode do uspeha, saznanje je presudnije od vere i volje.Zatim slede manje-više detaljne razrade načina života, planiranje i organizacija svakodnevnih ličnih i poslovnih aktivnosti, i niz psihovežbi koje treba da podstaknu razvoj poželjnih osobina: Vežbe pamćenja, postupak sećanja, zakon asocijacija, korišćenje podsetnika, kartoteka znanja, stvaralačka aktivnost, put do duhovnih visina... a zatim i izoštravanje čula, duhovna budnost, logično i matematičko razmišljanje, kao i bavljenje filozofijom. To nije sve, nego tek početak, mali deo svih mogućih propozicija i pravila koja Šelbahov sistem u ovom pozamašnom tomu nalaže da bi se postigao cilj iz naslova, koji se poistovećuje sa najvišim ciljem svačijeg života. Jedno od poslednjih poglavlja, pak, kao da je zalutalo iz nekog priručnika za mlade majke - "Osnovna pravila pozitivnog vaspitanja deteta - formiranje karaktera kao psihološki zadatak". Najzad, tu je i obavezan "dnevnik života" koji se vodi svakodnevno, po mogućnosti prema Šelbahovim uputstvima.
Da li je, odista, Šelbahov sistem uspeha, namenjen svim ljudima, "put koji ih oslobađa sputanosti, kompleksa, straha, stresa i utapanja u masu i uvodi u sfere slobode pozitivno orijentisane ličnosti"? Da li govoreći o razvoju, naučno zasnovanom i ciljnom vođenju života, putu koji svako mora da pređe sam, vođen voljom i težnjom za saznanjem i samoorganizovanjem do poslednje kapi, Šelbah zaista oslobađa čoveka ili ga bezizlazno zarobljava u nevidljivu i neprobojnu mrežu zadataka i naloga koje mora da ispuni kako bi se "oslobodio"?
Naravno, Šelbahova filozofija življenja, jer ona je to više od uputstava za postizanje uspeha, postaje znatno razumljivija i logičnija ako se uzme u obzir društveno-istorijski kontekst u kome su njegovi metodi i ova knjiga nastajali. To je, dabome, doba najužasnijeg i najpervertnijeg fašizma u kome su sve ove, naoko normalne i podrazumevajuće ljudske aktivnosti i vrednosti bile potisnute, ugrožene, i podređene jednom jedinom, Hitlerovom monstruoznom cilju. Šelbahove ideje su, tada, mogle zvučati tek kao neka vrsta antipoda i alternative, ali nadasve grandiozna UTOPIJA koju je jedan naučnik mogao da ponudi običnim građanima, zgroženim progonima Jevreja, nearijevaca, i ostalih "neprijatelja", u vremenu koje je bilo groteskno neprikladno za ostvarenje ijednog od proklamovanih puteva i ciljeva Šelbahove knjige.
Zbog toga je, razumljivo, posle Drugog svetskog rata i otrežnjenja, knjiga, ponajviše u Nemačkoj, za 77 godina doživela 99 izdanja. Da li je u njoj deo tajne uspeha Nemačkog ekonomskog čuda koje će kulminirati krajem prošlog veka ujedinjenjem dve Nemačke? Ako jeste, onda je Šelbahova zasluga ponajviše u tome što je potencirao i do kulta uzdigao one stereotipne crte koje se obično, s pravom ili ne, vezuju za Nemce - sistematičnost, metodičnost, organizovanost, volja, samodisciplina, marljivost...
Za sve druge, možda, Šelbahova knjiga mogla bi da bude podsticajna pre svega kao način da u njima izazove revolt prema ovako totalitarno organizovanom, "zadatom" životu, od početka do konca, ne isključujući preuzimanje tu i tamo ponekih "sitnica" iz Šelbahovog sistema, ali, usmeravajući ih da energiju i životnu radost potraže u nekom spontanijem načinu definisanja sebe i svojih težnji, gde će spontanost, motivacija, elementi datog trenutka i individualna "umetnička sloboda" delanja i invencije biti presudniji od namernog planiranja. Indirektno, ova knjiga sugeriše da nema jednostavnih rešenja, no, svojom pedantnošću u određivanju načina za ostvarenje uspeha zalazi u drugu krajnost, mistifikujući taj put hipertrofiranim programiranjem ljudskih duša za životnu harmoniju po meri Šelbaha.

V. Roganović