Mediteranska zagonetka (Boka i Bokelji)

08.08.08 Politika

Knjiga Slava Stojkovića o Boki Kotorskoj prava je mala enciklopedija u kojoj ćete naći i reči Vuka, Njegoša, Andrića, Radovana Samardžića, Dimitrija Đorđevića...

Nijedan srpski kraj nije bio toliko opisivan i opijevan kao Boka, zapisaće slavni pisac Simo Matavulj koji je, iz rodnog Šibenika, u Boku Kotorsku doputovao 1874. godine, kao mladi profesor francuskog i italijanskog jezika. Matavulj će za sobom ostaviti i uspomene, sabrane pod naslovom „Boka i Bokelji”, na koje će se u svojoj upravo objavljenoj knjizi „Mediteranska zagonetka” (izdavač Nolit – Beograd i Gradska biblioteka i čitaonica – Herceg Novi) pozivati naš poznati novinar i publicista iz Beograda Slavo Stojković. Matavulju će autor ove izuzetne knjige odati omaž i tako što će za podnaslov „Mediteranske zagonetke” uzeti upravo ime njegovih zapisa – Boka i Bokelji.

Na naslovnoj strani „Mediteranske zagonetke” nalazi se jedan od možda najpoznatijih antičkih mozaika u Evropi, Hipnos iz Risna, čime Stojković (Luštica, 1939), koji je svoj radni vek proveo u kući „Politika” i kao saradnik ali i kao urednik i glavni urednik, čitaocima dokazuje da: „Dok je u Boki razmišlja o Beogradu, a živeći u Beogradu sanja Boku.” A Boka i jeste velika zagonetka: istorijska, društvena, verska, kulturološka, politička... u njoj se sjedinjuju i sudaraju vekovi, ljudi najrazličitijeg porekla i uverenja, u njoj se od ilirske kraljice Teute preko Mletaka i Napoleona, planiraju i vode bojevi, zavere, šalju vojske. Jednom rečju, kako je Matavulj primetio, „Gde god nogom staneš na toj klasičnoj zemlji, stao si na razvalinu koja često ima znatnu težinu u svetskoj povesnici.”

Knjiga Slava Stojkovića „Mediteranska zagonetka” ima malo više od 500 stranica, a, kako nam je autor rekao, bilo ih je još – ne može se o Boki pričati a da ta priča ima kraj! I to se oseća, jer ko bude knjigu uzeo u ruke naići će na bogatstvo imena onih koji su samo delić Boke pokušali da opišu i predstave: učenih ljudi iz prošlih stoleća do sadašnjeg vremena, istoričara, književnika, hroničara, putopisaca, lingvista, umetnika... Ni oni nisu uspeli da do kraja kažu sve što su imali o Boki, a Stojković piše, citirajući ih, o mitovima i legendama Boke, o vojskama koje su u njoj boravile, o diplomatskim i drugim pregovorima i prevarama, o onome što je nekad bilo ali i danas ostavilo trag – nekad dobar, poučan, a nekad vrlo komplikovan, težak i ružan.

Zato je „Mediteranska zagonetka” prava mala enciklopedija u kojoj ćete naći i odlomke iz reči, iz građe koja je prikupljana i knjiga o Boki – Vuka Karadžića, Njegoša, Radovana Samardžića, Dimitrija Đorđevića... Iz nje ćete osetiti ono što je, u „Zapisima pored puta” Andrić savetovao pomorcima da, kao nevidljivi prtljag, ponesu kada krenu na daleki put – „parče neba među granama pinije, terasu sa tri stuba i kameni sto sa zelenim rosnim smokvama, rakijom lozovačom, načetim dobrim hlebom i dobroćudnim nožem pored njega”. Tome će se sami od sebe pridružiti, veli Andrić, „grančica ruzmarina, dva-tri lista lovorike, struk morača i malo soli od koje si se zagrcnuo prilikom poslednjeg kupanja”. To sve, što je i sam poneo kada je polazio iz Luštice, Slavo Stojković u knjizi „Mediteranska zagonetka” poklanja svojim čitaocima.

A. C.