Likovi - osnova scenarija

27.06.04

Američki scenarista i profesor na Univerzitetu Oklahome gostovao povodom predstavljanja drugog izdanja knjige „Likovi - osnova scenarija”

Endrju Horton, profesor i rukovodilac Katedre filmskih i video studija „Džin Hofman Smit” na Univerzitetu Oklahome, ima za sobom veliko iskustvo u vođenju programa iz filma i pisanja scenarija na univerzitetima Njujorka, Luizijane, Mičigena, Nju Orleansa. Autor je petnaest knjiga o filmu, scenariju i kulturi, a kao gostujući profesor predavao je na brojnim univerzitetima u svetu, među kojima su i novozelandski, atinski i beogradski.

U Beograd je stigao na predstavljanje drugog izdanja njegove knjige „Likovi - osnova scenarija”, koju je objavila izdavačka kuća „Klio”, a još neke poznate Hortonove knjige su „Filmovi Džordža Roja Hila”, „Filmovi Tea Angelopulosa”, „Smejati se naglas: pisanje scenarija zasnovanog na komediji”, „Evropski filmski autori u umetnosti adaptacije”, a kod nas ipak nikada nije objavljena njegova „Istorija jugoslovenskog filma”. U saradnji sa Srđanom Karanovićem napisao je scenarija za nagrađene filmove „Nešto između” i „Virdžina”, a Bred Pit je u saradnji sa Hortonom i našim Božidarom Nikolićem u Crnoj Gori snimio svoj prvi film „Tamna strana Sunca”.

Od čega treba da počne pisac dobrog scenarija?

- Ne postoji samo jedan način, a to sam rekao i u svojoj knjizi „Likovi - osnova scenarija”. Uglavnom ne treba brinuti o pravilima, treba se prepustiti tom karnevalskom shvatanju života čija je suština nepredvidivost i iznenađenje, i uvek ćete u iskustvu i sećanju naći likove i priču. Uvek navodim primer kada su Čečeni zauzeli moskovski teatar i kada je među šest stotina poginulih bio jedan američki državljanin, upravo iz Oklahome. To je bio usamljen čovek od 44 godine koji je u Moskvu došao da se venča sa Ruskinjom - Svetlanom, ženom koju je znao samo sa interneta. Za ovu životnu priču saznao sam iz novina i možda ću je jednom obraditi, ali u štampi se inače svakodnevno mogu naći dobre priče za scenario. Polazište dobrog scenarija je sam život, napisi u novinama, ali i adaptacija literature. Možete kod Tolstoja, na primer, pronaći nešto što sasvim odgovara današnjem Beogradu

.Može li umeće dobrog režisera da prevlada loš scenario?

- Ne. Scenario je osnov za dobar film i, logično, dobar film ne može se napraviti od lošeg scenarija.

A filmski lik, u čemu je njegova privlačnost?

- Važno je pre svega da lik ne bude predvidljiv. U lošim filmovima lik je očigledan, a ja u svojoj knjizi kažem da smo svi jedni za druge misterije i da nikada u potpunosti ni same sebe nećemo upoznati. Tako je u životu, tako treba da bude i na filmu. Dobra priča zadržava elemenat iznenađenja i tajnu, jednostavno mnogo toga ostaje nedorečeno. U filmu „Telma i Luiz” gledalac je iznenađen kada jedna od junakinja ubija, i nema mnogo psiholoških razglabanja za taj njen postupak. Takođe, mi smo kao gledaoci zbunjeni kada shvatimo da nam se sviđa Hanibal Lektor u filmu „Kad jaganjci utihnu”. On je tako pametan i uglađen i, eto tako, „malo” jede ljude. Pitanja o njegovoj prošlosti, koja je od njega to napravila, ostaju otvorena i nema opširnih objašnjenja. Paskal je jednom rekao: „Izvinite, napisao sam vam dugačko pismo, nisam imao vremena da napišem kratko”.

Da li pisac scenarija treba da u dobroj meri bude i dobar književnik?

- U suštini, niko neće dati novac da u bioskopu vidi dobar scenario, jer scenario je samo deo procesa u nastanku filma. Ali, moram da priznam da je divno sesti i upustiti se u čitanje dobrog scenarija, baš zato što ih ima toliko loših. Na samo čitanje priče „Kazablanke” vi kažete „da”. Ali, to, ipak, nije Tolstoj ili Dostojevski. U scenariju je početak nastanka filma, ali ga konačno ostvarenje prevazilazi. To sam shvatio kada sam pisao „Nešto između”. Srđan Karanović i ekipa glumaca radili su tako dobro da sam rekao: „Bravo, film je bolji od scenarija!”

Da li ste više naklonjeni evropskom filmu u odnosu na holivudsku produkciju?

- Stvari, ipak, nisu tako uprošćene. Sada u Americi ima puno nezavisnih filmova i produkcija. Nije više stvar u Evropi ili Americi.

Znači li to da nacionalne filmske industrije polako gube svoja obeležja?

- Još vek ne. Ali gledam poslednjih deset godina srpskog filma, koji je, hvala Bogu, dosta različit od holivudske produkcije, ali uticaj Holivuda je ipak jak. Na primer „Apsolutnih sto”. Međutim, i sam Holivud je uvek bio raznolik, jer „Kazablanku” je napravio Majkl Kutris, mađarski Jevrejin, a Čaplin je bio Englez. Mešavine i uticaji su dobri, pa i sve što sam ja ikada radio je „nešto između”.

Šta mislite o srpskom filmu?

- Ne bih bio ovde da ga ne cenim kao specifičan spoj humora i bola. Dobri su i filmovi stvaralaca iz bivše Jugoslavije, kao što je bosanski film „Ničija zemlja”. Mnogi američki studenti kažu posle gledanja evropskih i srpskih filmova da bi takva ostvarenja i sami voleli da snime.

Među filmskim stvaraocima, koga izdvajate?

- Zaista je teško izdvojiti nekog posebno, ali tu su za mene recimo Žan Klod Karije, koji je radio sa Bunjuelom, pa Vilijem Goldman koji je pisao „Buč Kasidija”, dobri su novozelandski scenaristi, zatim braća Koen. Od starijih pisaca komedija izdvajam Prestona Stardžisa, a pošto imam duhovit odnos prema nadgrobnim spomenicima, voleo bih da na mom stoji ono što je Stardžis rekao: „Sve je bilo savršeno, osim par detalja”.

Marina Vulićević

25.06.04 Danas

Knjiga "Likovi - osnova scenarija" Endrua Hortona predstavljena je u Muzeju jugoslovenske kinoteke. U pitanju je novo delo proverenog scenariste i profesora Univerziteta Oklahome, koji je ovu knjigu namenio svima koji imaju neku priču da ispričaju. Zato je osnovna postavka knjige jednostavna: postoje dve vrste filma - superspektakli, koji dobijaju Oskare s jedne strane i oni filmovi kojih se sećamo dugo i koji imaju sjajno izvajane likove s druge strane. Budući da se te priče odnose na ljude čije nas se sudbine veoma tiču, one ostavljaju za sobom emotivni i moralni odjek. Kroz analizu niza vrhunskih ostvarenja iz novije filmske produkcije, autor detaljno opisuje kako postaviti likove u centar scenarističkog fokusa, a kroz niz odlično osmišljenih vežbi vodi čitaoca korak po korak, najpre kroz proces oblikovanja likova, a zatim i proces samog pisanja scenarija. Endru Horton inače je vrsni poznavalac jugoslovenskog i srpskog filma i čest gost Beograda. Objavio je veliki broj tekstova o našem filmu u brojnim američkim časopisima, a knjiga "Likovi - osnova scenarija" bazirana je ne samo na teoretskom znanju, već pre svega na iskustvu, te je tako namenjena svima i idealna za ljude koji tek počinju da pišu za film. On je u Kinoteci govorio o teoriji karnevala i karnevalskog kojoj se često vraća i koju je preuzeo od Mihaila Bahtina, kao i o svojim iskustvima sa studentima iz Oklahome, od kojih zahteva upravo životvorne filmske priče, a ne one u stilu "Matriksa". Dinko Tucaković podsetio je, ovom prilikom, prisutne na 15 godina od smrti jednog od najistaknutijih srpskih filmskih teoretičara Dušana Stojanovića.

D. J.

24.06.04 Glas javnosti

Onima koji ga pitaju kako da napišu scenario i tako zarade veliki novac, odgovara da, u tom slučaju, radije postanu zubari
Predstavljanju knjige "Likovi - osnova scenarija" (prevod Aleksandar - Luj Todorović, "Klio"), koje je održano juče u Jugoslovenskoj kinoteci, prisustvovao je i sam autor Endru Horton, profesor na katedri filmskih i video studija "Džin Hofman Smit" na Univerzitetu Oklahome. Horton je ovdašnjoj publici poznat i po tome što je sarađivao sa Srđanom Karanovićem na scenarijima za filmove "Nešto između" i "Virdžina".

- Endrua Hortona upoznao sam kada je prvi put došao u Beograd, želeći da vidi kako se ovde misli o filmu i šta se snima. Bilo je to pre 25 godina. Posle toga, Horton je u nekoliko navrata bio i gost Festa. On je poznavalac kinematografije, kako bivše Jugoslavije, tako i one srpske iz devedesetih. Jedan je od retkih Amerikanaca koji o tome zna mnogo. Knjiga koja je pred vama korisna je za početnike u pisanju scenarija, ali i za iskusne scenariste kao vrsta korektiva. Značajna je zbog toga što nije pisana samo kao teorija, već je to i literatura koja je nastala iz prakse - rekao je na promociji Srđan Karanović.

- Ne znam za slučaj da su neki pesnici pisali zajedno pesmu, ali najbolji scenariji nastaju kada ih piše više ljudi. Uzmite samo "Kazablanku". Scenariji koje radim s drugim ljudima, kao što sam radio sa Điđom, to je ono što najviše volim. Neka podignu ruku oni koji su nekad napisali scenario. Neka podignu ruke oni koji imaju bar jednu priču na osnovu koje bi sa dao snimiti film. Niko? Ne govorite istinu, svako ima priču za film - rekao je Horton.

LJudima koji kod njega dođu i pitaju ga kako da napišu scenario i tako zarade veliki novac, Horton odgovara da u tom slučaju radije postanu zubari. Većina njegovih studenata želi da napiše novi "Matriks", a on im poručuje: Pišite jedino one priče koje vas zaista opsedaju.
- Jedan od razloga zbog kojih dolazim u Beograd i volim film sa ovih prostora jeste i taj što se ovdašnji film ne zasniva na specijalnim efektima nego na likovima - kaže Horton.

Sav od mini-priča, on je jednom takvom i završio svoje obraćanje prisutnima:
- Imam jednu prijateljicu, zove se Adela i pisac je. Ona je na svojoj telefonskoj sekretarici snimila poruku: Zdravo, Adela je, trenutno nisam kod kuće, ako imate neku priču za mene, ostavite je posle zvučnog signala.

Osim što je vodio programe iz filma i pisanja scenarija na univerzitetima od NJujorka, Luizijane, Mičigena do Nju Orleansa, Endru Horton je, kao gostujući profesor, predavao i na Univerzitetu Novog Zelanda, Atinskom univerzitetu i na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Autor je niza scenarija za filmove, kao i knjiga o filmu, među kojima su "Filmovi Džordža Roja Hila", "Komedija/Film/ Teorija", "Smejati se naglas, pisanje scenarija zasnovanog na komediji".

Karneval

Kao jedan od svojih glavnih filmsko-teorijskih fokusa, Horton ističe pojam "karnevala". Za njega karneval znači tri stvari: slobodu, maštu i veselje koje se deli sa ostalima. Kako prevodilac knjige "Likovi - osnova scenarija" Aleksandar - Luj Todorović kaže, Horton nam, na osnovu ovog osećaja za "karnevalizaciju", a oslanjajući se, pri tom, i na Aristotelovu "Poetiku", "u svojoj knjizi, kroz analizu niza vrhunskih ostvarenja iz novije filmske produkcije, detaljno opisuje kako postaviti likove u centar scenarističkog fokusa, a zatim i proces samog pisanja scenarija". Knjiga Endrua Hortona pisana je razumljivo, zanimljivo, a za svako uputstvo - "zašto" - postoji i ono - "kako"- dato kroz primer iz nekog filma. Zbog toga je ovo nezaobilazni udžbenik za svakog ko hoće da postane pisac scenarija.

Sećanje na Dušana Stojanovića

Predstavljanje knjige Endrua Hortona bio je pravi način i da filmski svet obeleži desetogodišnjicu smrti profesora Dušana Stojanovića. Stojanović je bio začetnik teorijskog pristupa filmu kod nas i prvi profesor teorije filma na FDU. Bio je i urednik "Filmskih sveki", a njegovo najznačajnije delo je "Film kao prevazilaženje jezika" objavljeno 1974. kao doktorska disertacija.

LJ. P.