Leonardovi labudovi

11.04.09 Danas

Italija i sve što ima veze sa ovom čarobnom zemljom kada se pretoči u dobar roman garancija je dobrog uspeha. Postoji u Italiji nešto što pleni, nit kojoj se ostatak sveta divi. Ta lakoća življenja koja kroz stoleća do današnjih dana svima koji su željni inspiracije, nadahnuća, ljubavi i hedonizma predstavlja ideal kome se teži.

U „čizmi“ se voljom sudbine nalazi 60 odsto celokupne kulturne baštine čovečanstva. Zato i ne čudi što se, kada se dogodi tragedija poput tragičnog zemljotresa koji je pogodio gradićL Akvilu, ostatak sveta pokrene, nudi pomoći želi na bilo koji način da pomogne. Do sada je prema trenutnim podacima nastradalo preko 200 ljudi i tačan broj poginulih, nažalost još nije utvrđen.

Onda vam, u sred praćenja agencijskih vesti i RAI vesti preko kablovske dođe do ruku odličan roman Karen Eseks „Leonardovi labudovi“ (izdavač: Laguna: prevod: Nikola Pajvančić) i shvatite da ga čitate drugačije nego što biste to inače radili. Leonardovi labudovi verno dočaravaju život velikog umetnika na blistavom milanskom dvoru i prizivaju uzbudljive trenutke nastanka Tajne večere i Mona Lize. Prikazuju genija Leonarda Da Vinčija koji je živeo pre svog vremena, ali je retko uspevao i da izbegne zahteve svojih plemenitih zaštitnika i da izrazi sopstvenu umetničku viziju. U „normalnim“ okolnostima ovaj prikaz bi počeo recimo ovako: „Divan roman o suparništvu, ljubavi i izdaji vodi čitaoce u srce renesansne Italije, Priča je to o stvaralaštvu, geniju i nadahnuću. Oslikana majstorskom četkicom po platnu istorije, ova knjiga je tanani, složeni, višestruki portret njenih uzvišenih, srećnih i nesrećnih junaka.“

Budući da su okolnosti u kojima se Italija trenutno nalazi daleko od „normalnih“ čitanje ovog romana kod većine čitalaca starije i srednje generacije koji su imali sreće da u Italiji ne samo kupuju do iznemoglosti nego i da je obiđu uzduži popreko, bude setu, tugu i nostalgiju. Kroz glavu vam prolaze mesta na kojima ste bili, ljudi sa kojima ste se sreli. Poželite da se opet tamo vratite, ali ste svesni i gorke činjenice da većina mladih ljudi, zbog dobro poznatih okolnosti, u Italiji nije ni bila, a veliko je pitanje hoće li je ikada videti. Vraćamo se radnji Labudova: Izabela d’Este, ćerka vojvode od Ferare, rođena u raskoši, u doba političkih i umetničkih prevrata renesansne Italije, ljubitelj je i kolekcionar umetničkih dela. Svestrana, učena i ambiciozna, nikada nije zavidela svojoj manje privlačnoj sestri, živoj ali naivnoj Beatriče, sve dok, igrom sudbine, Beatriče ne postane verenica budućeg vojvode od Milana. Mada je on dvostruko stariji od nje, otvoreno živi s ljubavnicom i navodno pokušava da nezakonito ukloni sadašnjeg vojvodu. Ludoviko Sforca, koji može da se meri sa Izabelom po intelektu i ljubavi prema lepom omogućiće joj da ostvari svoju sudbinu, da vlada jednom od najmoćnijih i najprosvećenijih zemalja i bude ovekovečena na slikama genija Leonarda da Vinčija.

Izabela se udaje za markiza od Mantove, čoveka koga je volela od detinjstva. U Beatričinom životu posle braka s Ludovikom kao od šale se nižu samo uspesi. Dve sestre se nadmeću za prvenstvo na sjajnim evropskim dvorovima, i Izabela se kune da neće imati mira dok ne povrati svoju istinsku sudbinu, te glumi zavodnicu pred čulnim Ludovikom i muzu velikom Leonardu. Međutim, kada Ludovikov ambiciozni plan za prevlast u Evropi počinje da se ruši, besmrtnost ostvarena kroz umetnost postaje luksuz i dve sestre moraju da se odluče između odanosti porodici i opstanka u tom smutnom vremenu. Jednom rečju knjiga koju ne treba propustiti.

Vladimir Matković