Rođen 1946. godine u Vašici (Vojvodina). Završio gimnaziju u Šidu, diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu.Za vreme studija sarađivao u "Studentu" i "Politici Ekspres", a u beogradskom časopisu "Delo" pisao književnu kritiku (roman).Profesionalno se bavi novinarstvom od oktobra 1969: "Mladost" (Beograd), "Vjesnik" (Zagreb), "Omladinske novine" (Beograd), "Politika", NIN.Objavio izvestan broj publicističkih tekstova i feljtona.Knjige: "Jugoslovenska revolucija i SSSR 1941-1945" (1989), "Jugoslavija, velike sile i balkanske zemlje 1945-1948" (1994), "Velika šizma - jugoslovenska "48" (1999); sve tri urađene u dijaloškoj formi, kroz razgovore s istoričarem Brankom Petranovićem. "Povratak izgnanika" (o Slobodanu Jovanoviću, koautor, 1991).
01.01.00
Politika
06.09.2001.
KNJIGA O KRLEŽI, ALBANCIMA I SRBIMA
Nije bio srbofob
Podsećajući na slučaj Enciklopedije Jugoslavije od pre dve decenije, Sava Dautović smatra da je Krleža više bio izmanipulisan nego što je bio albanofil
U knjižarama, gotovo neopaženo a sasvim nepravedno, na policama stoji knjiga koja kao svedočanstvo o jednom vremenu može biti stalna opomena o tome kako nauka i politika ne bi smele da idu ruku pod ruku. Reč je o knjizi Save Dautovića "Krleža, Albanci i Srbi", koja je objavljena u biblioteci "Slučaj" (urednik Gojko Tešić) izdavačke kuće "Narodna knjiga". U njoj se nalaze sabrani novinski članci koji su, dati hronološkim redom i bez ikakvih izmena ili skraćivanja (uz posebno obeležene dodatke), objavljivani u "Politici" i NIN-u od 1981. a povodom drugog izdanja Krležine Enciklopedije Jugoslavije.
Iako u pamćanje vraća tekstove koji pripadaju prašini novinskih arhiva, ovo izdanje ima dvojaku vrednost: aktuelizovano istorijskom završnicom kosovske drame, kako kaže autor, ono podseća na početke sprege politike koja je preko nauke pokušala da verifikuje pitanje Albanaca i "Kosovu isposluje status republike", na način koji je, u političkom smislu, već bio učinio Ustav iz 1974. godine. S druge strane, knjiga "Krleža, Albanci i Srbi" opominje javnost pred sadašnjim pokušajima zasnivanja nacionalnih enciklopedija, po mnogo čemu sličnih Krležinoj transnacionalnoj leksikografskoj avanturi, podseća Sava Dautović.
Ništa javno
- Dugo je vladalo mišljenje da se u Krležu ne sme dirati; ovo je bila prva kritika te Enciklopedije i bez obzira što je to rađeno iz novinarske perspektive očigledno je da je bilo vreme za kritičko-naučnu raspravu - seća se Dautović, koji je svoj prvi tekst o nedopustivosti takvog stava o Albancima u jednom takvom jugoslovenskom leksikografskom poduhvatu objavio u "Politici" 30. maja 1981. - I zaista, ona je trajala godinu i po dana. Enes Čengić mi je u nekoliko razgovora govorio o tome da je Krleža ljut.
- Krleža nije hteo ni javno bilo šta da kaže o tome. Iako njegov uticaj na tu prvu knjigu Enciklopedije Jugoslavije nije bio do kraja (umro je posle te knjige), on je bio svestan da se to može instrumentalizovati. Pokušao je, ipak, da omalovaži tu kritiku tako što je govorio da su se knjiga i događaji poklapali.
Sava Dautović kaže kako je Krleža to naknadno pokušao da prebaci na vic. "Tu se meni imputira albanofilija", govorio je o tekstu u kojem se, objektivno gledano, Albanci tretiraju integralistički, izvan Srbije.
- Tada niko uz mene nije stao - priča Sava Dautović, iznoseći i podatak da, osim makedonskog, nijedno rukovodstvo u ono vreme nije bilo uz srpsko rukovodstvo. S druge strane, ono što autoru knjige "Krleža, Albanci i Srbi" smeta jeste to da se sada, sa naknadnom pameću, Krleža optužuje za srbofobiju i za to da je sve to tendenciozno radio.
Na distanci
- Ja dokazujem da Krleža nikada nije gajio antisrpska osećanja, ali je pojavom tih nacionalnih ideologija (Ćosić, recimo) počeo da zauzima distanciranu poziciju i pokazuje odbojnost prema srpskoj nacionalnoj tradiciji. Epsku poeziju je omalovažavao, smatrajući je izvorištem srpskih zabluda. Ali, to nije ono što neki ljudi odavde proglašavaju za hrvatski nacionalizam.
Podvlačeći da Krleža ima nekih tekstova u kojima jeste govorio na neki neoprezan način o Srbima, Dautović dodaje da je on, s druge strane, napisao i toliko lepih stranica o njima. I baš u toj Enciklopediji, na čijem je čelu bio, o Srbima ima divnih tekstova. Krleža je kod nas postao nepopularan potpisivanjem Deklaracije, koliko god da je kasnije govorio da nije znao šta potpisuje. "Ako je bio srbofob, kako to da su ga u Hrvatskoj hrvatski nacionalisti smatrali u isto vreme lošim Hrvatom?", pita Sava Dautović.
Ukratko, knjiga "Krleža, Albanci i Srbi" je svedočanstvo o onom vremenu, o političkim krugovima i o Albancima koji su verovali da je Krleža bio na njihovoj strani. A Krleža je više bio izmanipulisan; bio je star i voleo je laskanje. "Izgubio je kontrolu", kaže Sava Dautović i kao primer iznosi da je prevod jedne njegove knjige na albanski Krleža ocenio kao "sjajan", samo zato što je prevod. "Prihvatio je da politička rukovodstva daju imprimatum tekstovima", i to je najveća opomena svima.
A. Cvijić
