Krejzi ket

02.04.05 Danas

U istoriji stripa Krejzi Ket Džordža Herimena stoji u nizu klasičnih dela koja su oblikovala svest o samom mediju, predstavljajući istovremeno i njegove kreacijske vrhunce. Dakle u redu kojim, što se američkog novinskog stripa tiče, čine Autkoltov Žuti deran, Mali Nemo Vindzora Mekeja, Bim i Bum Rudolfa Dirksa, Porodica Tarana Makmanusa, Mornar Popaj Segara i sve tako, preko Šulcovih Pinatsa i Vokerovog Redova Bilija do Hogara Strašnog Dika Brauna i Kalvina i Hobsa Bila Votersona...

Za razliku od većine ovih stripova, koji su našim čitaocima poznati iz naših dnevnih novina i još više Politikinog zabavnika i Stripoteke, Krejzi Ket je ostala van takve medijske prezentacije u Srbiji i Jugoslaviji i prvo njeno šire predstavljanje zabeleženo je u monografiji Svetozara Tomića "Do visina Olimpa", koji je novosadski Marketprint, objavio krajem 2003. godine. U ovoj odličnoj knjizi nedavno preminuli urednik Stripoteke, jedan od najzaslužnijih ne samo za njen uspeh i najviši status koji ima kod publike na teritoriji eks Jugoslavije, nego i za ugled stripa uopšte, prezentovao je publici biografije i delo Autkolta, Dirksa, Mek Keja, Herimena, Fišera i Mak Manusa. Godinu dana docnije, u sličnoj opremi, objavljena je i Krejzi Ket, monografija koja donosi izbor Herimenovih stripskih kajiševa i tabli iz perioda 1915-1923. godina.

Uvodni deo knjige posvećen je Tomićevom predgovoru, punom informacija i dokumentarnog materijala, kojim je Herimenov lik približen čitaocu i kojim se nenametljivo predočava evolucija njegovog grafizma, koja je privukla Herstovu pažnju, čime je Krejzi Ket stupila u polje medijske legende. U nedeljnoj verziji to se premijerno desilo 23. aprila 1916. godine. Već ta prva kompleksana komička tabla, demonstrirala je neke od vrednosti stripa koje će postati i ostati njegova konstanta sve vreme izlaženja. Veliki broj animalnih, u karakterima fino izdiferenciranih likova, plemeniti humor artificijelnih situacija, provokativan tretman jezika, ekstravagantnu ekspresivnost scenografije - u ravni scenarija. Kao i atipični grafizam, odnosno neverovatnu raznovrsnost u tretmanu prostora stripske table - na planu crteža. I kada je Herimanova tabla zagušena scenama i govorom likova i kada predočava nadrealnu humornu situaciju bez ijedne reči, ona sintezom sirealističke priče i odgovarajućeg crno-belog crteža, stvara čudesan utisak neponovljivo izolovanog alegorijskog sveta, u kojem se jedna mačka, jedan miš i jedan pas javljaju u glavnim rolama, a patka, noj, kojot, kornjača, svinja, roda, pa čak i nekoliko ostrigi povremeno doprinose oniričkoj atmosferi.Izbor Svetozara Tomića prikazuje mnoge osobine

Herimenovog scenarističkog talenta: duhovitost, bezazlenost, iracionalnost, plemenitost, kao i neodoljivu antiakademsku razliku njegovog crteža, ali i rast sjajnog stripa, čije je table, kaže legenda, Gertruda Stajn svake nedelje pročitavala Pikasou putem atlantskog kabla. Ako vam možda čarolija Krejzi Ket nije poznata, reći ću tek da je u njegovom centru sukob bezglave ljubavi naslovnog lika prema mišiću Ignjacu, koji joj ljubav izvraća gađajući je ciglama, Tu je i policajac Pap, koji hapsi miša, jer štiti zakon, ali i simpatiše ludu mačku. Stotine varijanti tog zapleta smeštene su u nadrealni pustinjski prostor Arizone, a Herimen je u govoru junaka koristio španski i američki žargon, govor naslovnog lika (žensko li je, muško li je?) ispisivao "vukovski" itd.

Po svemu sudeći, stripski album Krejzi Ket je naše najbolje izdanje u devetoj umetnosti 2004. godine, a u njegovoj realizaciji trebalo bi istaći celu ekipu Marketprinta, a posebno prevodilački napor Svetlane Šimunović. Ipak najveću zahvalnost ljubitelji stripa duguju nedavno preminulom Svetozaru Tomiću. Posvećena jubilarnom 1000. broju Stripoteke, ova knjiga je svojevrsni testamentarni gest čoveka koji je poznavao i voleo devetu umetnost kao retko ko na ovim prostorima.

V. Fumeti