Klinička kardiovaskularna farmakologija

Izdavač: Integra

Od prethodnog izdanja, realno nas deli više nego 7 godina koliko je formalno proteklo od trećeg izdanja iz 1997. U međuvremenu su se desile velike promene u društvu i medicini. Početak 3. milenijuma odnosno 21. veka obeležavaju veliki, gotovo revolucionarni zamasi u biomedicinskim istraživanjima i informatičkoj tehnologiji, koja omogućava brzu komunikaciju između nauke i prakse.

U bazičnoj farmakologiji, ostvarena su značajna otkrića u funkciji receptora i jonskih kanala, i nagrađena sa dve Nobelove nagrade. Ne manji znač

aj ima dešifrovanje gena koji regulišu metabolizam lekova u jetri preko citohroma P450, što ima veliki značaj za razumevanje i blagovremeno sprečavanje mnogih neželjenih dejstava i interakcija lekova.

U kliničkoj farmakologiji, svedoci smo usavršavanja metodologije, dizajna i vođenja kliničkih studija, te njihove velike proliferacije. Randomizirane kliničke studije u svakoj oblasti medicine, a naročito u kardiologiji, postaju jedinstveni instrument za procenu efikasnosti lekova – neophodan dokaz na osnovu kojeg se novi lek prihvata i pušta u promet.

U kliničkoj kardiologiji, pored usavršavanja neinvazivnih i invazivnih metoda dijagnostike te razvoja interventne kardiologije, farmakoterapija ima sve važnije mesto. S obzirom na ubrzano starenje populacije, raste udeo kardiovaskularne patologije u ukupnom morbiditetu i mortalitetu. Iz toga je proistekao populacioni koncept prevencije i terapije kardiovaskularnih bolesti, da paralelno koegzistira sa individualnim konceptom, koji svakog bolesnika tretira kao unikat.

Tokom proteklih nekoliko godina 21. veka publikovan je veći broj važnih internacionalnih odnosno regionalnih Preporuka za prevenciju i terapiju kardiovaskularnih bolesti – Evropskih ili Američkih, uz poziv na formulisanje i lokalnih, nacionalnih preporuka, s obzirom na karakteritike nacionalne patologije i dostupnosti odgovarajućih preventivnih ili terapijskih postupaka. Prve takve Preporuke objavljene su i kod nas, u Beogradu krajem 2002.

Sve to je trebalo da se nađe u tekstu novog 4. izdanja ove knjige. Zato se zahvaljujemo autorima za napore uložene u reviziju i dopunu svojih tekstova u meri da adekvatno odražavaju moderne tokove u farmakologiji i kliničkoj kardiologiji, i želji da se postigne punija aktuelnost; pažljivi čitalac će sa zadovoljstvom primetiti da ima mnogo novih citata iz perioda 2000-2003., pa čak i iz druge polovine 2003. godine.

To su omogućili informatičko blago kakav je Internet i kompjuterska tehnologija. Njima zahvaljujući, u ovom izdanju se našlo mnogo više slika i ilustracija nego u prethodnom, što će nesumnjivo doprineti lakšem razumevanju teksta. Kad se sve to ima u vidu, povećanje obima teksta za oko 100 strana se nije moglo izbeći uprkos izvesnom smanjivanju veličine slova.

Posebno se zahvaljujemo recenzentima Prof. Dr Ljubici Božinović i Prof. Dr Srećku Nedeljkoviću za konstruktivne primedbe i tople preporuke.

Zahvaljujemo se proizvođačima lekova, firmama koje su pomogle brzo štampanje ove knjige otkupom u pretplati jednog dela tiraža.

Klinička kardiovaskularna farmakologija je za proteklih 16 godina stekla reputaciju koja obavezuje urednike i autore. Svesni toga svi mi očekujemo nove ocene i sud čitalaca.