Kaže Vuka Manitoga

26.08.04 Politika

"Gutenbergova galaksija", u ediciji "Pesma neprestana", upravo je objavila novu knjigu Matije Bećkovića "Kaže Vuka Manitoga", sa pet poema: "Bišće i nebišće", "Kostići", "Vučja tužbalica", "Bogojavljenje" i "Kaža".

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare, Miodrag Pavlović je istakao da je "Kaža" naša najbolja satirična poema. Iako nastala pre više od dve decenije, aktuelna je i danas. Energija pesničkog kazivanja dovedena je do zastrašujućeg zamaha. Viđenje i priviđanje zla dovedeno je do prizora čija snaga prevazilazi poznate umetničke okvire. Prikazuje se prevraćenost i posuvraćenost mitskog i realnog, govornog, društvenog, dnevnog i noćnog.

Istina i fikcija

Poeme Matije Bećkovića nisu ni čista istorijska istina, niti pesnička fikcija diktirana samo subjektivnim raspoloženjima i stavovima. Ako kažemo da je njena istinitost u silini rečitosti, nećemo pogrešiti, ali time nije dovoljno kazano.

Bećković je mađioničar preobrtanja, izvlačenja neočekivanosti, pokazivanja dejstva suprotnih od očekivanih, ponašanja suprotnog od obećanog. Bećković je pronalazač jedne nove, sopstvene pesničke forme, on je tvorac novog žanra, koji se može nazvati etno-satira.

Podsećajući se vremena kada su poeme iz ove knjige nastajale, Matija Bećković je rekao: "Ko je čekao slobodu da bi pevao, niti je slobode dočekao, niti je kad zapevao. Ko je pevao u svako doba, mogao je dočekati čas kada je bilo najbitnije imati gotove rukopise".

Poema "Vučja tužbalica" objavljena je prvo u "Književnoj reči", 1975.godine. Činilo se da su vrata za knjigu, ako ne otvorena, a ono odškrinuta - sve dok se nije na sva zvona oglasio "slobodarski" pesnik pozivajući nadležne da intervenišu, jer pesnik "Vučje tužbalice" ne oplakuje svoje najrođenije zato što ih žali, nego zato što mrzi one koji su ih pobili.

Problema je bilo, seća se Matija, i sa drugim poemama. U časopisu "Delo" objavljeni su "Kostići", a u "Savremeniku" poema "Bišće i nebišće". O ovoj drugoj se raspravljalo na sednici Predsedništva SFRJ i ocenjeno da je reč o "ozbiljnom ideološkom skretanju". Potom je usledio napad u "Komunistu".

Knjiga "Međa Vuka Manitoga" čekala je na objavljivanje u Srpskoj književnoj zadruzi. Ristu Tošovića, predsednika SKZ, ohrabrilo je pismo Branka Ćopića, u kojem se, između ostalog, kaže: "Pjesnik je, polazeći od male Crne Gore, od jednog takorekuć mikrokosmosa, dao sliku čitavog današnjeg, savremenog čovječanstva, koje u crnoj sjenci atomskog kišobrana sluti svoju opštu kosturnicu. Bilo bi mi veoma žao da ova Bećkovićeva zbirka, sa poemom "Kostići" , kao svojom kičmom, ne nađe mjesto u izdanjima Srpske književne zadruge".

Svaka poema iz "Kaža Vuka Manitoga", kaže Matija, imala je svoju posebnu sudbinu. O "Bogojavljenju" pisao je i otac Justin Popović, a kopiju tog rukopisa Bećković je dobio od Amfilohija i Atanasija, koji su original pronašli u Popovićevoj pisanoj zaostavštini.

Živi i mrtvi glasovi

Rukopis "Kaže" čitao je Milovan Đilas. Svoje primedbe pribeležio je na jedanaest listića. Mnoge su se ticale korektorskih i lektorskih grešaka, ali je bilo i suštinskih primedbi.

- Pomažući se Đilasovim primedbama i predlozima, mnoge delove u poemi sam pojašnjavao, dopevavao i unapređivao - objašnjava Bećković.

I "Kaža" je štampana u Srpskoj književnoj zadruzi, posle, kako kaže Matija, mnogo pipanja po mraku. A kada se knjiga, konačno, pojavila oglasili su se "odredi SUBNOR-a".

Brzo smo se uverili, dodaje Matija, da je sloboda koju smo već videli bila fatamorgana. Usledili su događaji najsličniji onima koji su u "Kaži" opevani. Kao da se njen sadržaj izlio iz korica, a Čmintići oživeli i ustali da se brane. Pomešali su se živi i mrtvi glasovi, stari i novi Čmintići i njihovi svetovi. Ono što je opevano i ono što se događalo u stvarnosti bilo je teško razmrsiti i razlikovati.

Miodrag Pavlović i Matija Bećković složili su se da je knjiga "Kaže Vuka Manitoga", sa pet starih poema, potpuno novo delo. Pesme nisu jaja, primetio je duhovito Matija, i nisu bolje ako su svežije.

Zoran Radisavljević


Glas javnosti
26.08.2004.

Promocija knjige Matije Bećovića "Kaže Vuka Manitoga"
Poezija je svežija od jaja

Na promociji knjige "Kaže Vuka Manitoga" Matije Bećkovića, pesnika i akademika, upriličenoj juče u Internacionalnom centru "Jubin", izdavač "Gutenbergova galaksija" iznenadio je novinare samo fotokopiranim predgovorom, ali ne i novim primerkom Matijinog dela. Verovatno će se ovaj loš marketinški potez "Gutenbergove galaksije" naći u "Utisku nedelje" Olje Bećković, koja je prisustvovala promociji zajedno sa novinarima iz ostalih beogradskih redakcija, pružajući ujedno svojim prisustvom podršku ocu Matiji.

Novu zbirku "Kaže Vuka Manitoga" inače čini nekoliko satiričnih poema "Bišće i nebišće", "Kostići", "Vučja tužbalica" "Bogojavljenje" i "Kaža", koje su napisane davno, u drugačijem društvenom i političkom kontekstu, danas imaju u novim okolnostim dručiju, novu energiju. O njima je govorio najpre Miodrag Pavlović, pesnik, urednik knjige i biblioteke "Pesma neprestana", a potom i sam autor, recitujući stihove iz "Bogojavljenja" i "Vučje tužbalice".

- Miodrag Pavlović nije samo veliki pesnik već i naš najbolji tumač poezije, a njegove su zasluge velike za svojevremeno objavljivanje poeme "Kaža" u SKZ, a i sada je, što su sve moje poeme došle na svoje mesto. Poezija nije isto što i jaja, da je bolja što je svežija. Zanimljivo mi je bilo da čitam ove stihove iz drugog ugla, sa novim početkom i kako su se našli sada u novoj stvarnosti, koja im je dodala nešto drugo, postali su više poezija.

U "Vučjoj tužbalici" sam pokušao da potrošim sva imena izvedena iz imena Vuk, koje je najčešće u našem narodu, a onda sam se predao videći da kraja nema, da je jezik beskrajan, da je nemoguće da se iscrpi i stane u jednu knjigu - rekao je Matija Bećković. U maniru pravog domaćina, čuveni pesnik i akademik novinare je poslužio - dimljenim crnogorskim domaćim kobasicama i pecivom.

B. L.