Hommage Milišiću

18.12.05 Dnevnik - Novine i časopisi

Gde je sada Milan Milišić? U svojim rukopisima? U zbirkama pesama, štampanim i neštampanim? U sećanjima prijatelja? U svojim bezbrojnim tragovima? U svojoj večnoj kući na Boninovu, groblju kraj mora? Zapitao se Predrag Čudić na početku zbornika o pesniku Milanu Milišiću (1941- 1991) prvoj civilnoj žrtvi granatiranja Dubrovnika. Na četrnaestu godišnjicu njegove tragične smrti beogradski Forum pisaca je nedavno objavio knjigu “Hommage Milišiću”. Ideja za knjigu potekla je 1998. kada su Jelena Trpković, pesnikova supruga i nekolicina njegovih najbližih prijatelja poslali pisma na četrdesetak adresa na prostoru bivše Jugoslavije i van nje kako bi zajednički, bilo tekstom o Milišiću, osvrtom na njegov rad, nekom beleškom, sećanjem ili fotografijom, stvorili posvetu tragično stradalom pesniku. Tako se napravila ova monografska knjiga, kako kaže jedan od priređivača Vojislav Donić, skoro sama. “Od korica do korica ona je bio-bibliografija, hronologija života i stvaranja u koju kao prsti među prste ulaze svedočenja prijatelja. Svako se javio iz svog ja, voleći koliko oseća, sećajući se koliko može i jamčeći za napisano”.

U jednoj knjizi tako su se našli Mirjana Miočinović, Vladeta Janković, Vojislav Donić, Mirjana Stefanović, Izet Sarajlić, Goran Babić, Malkolm Mekenzi i mnogi drugi svako sa svojom pričom, angedotom, intimnim sećanjem, ili nekom vrstom unutrašnjeg dijaloga sa Milišićem. Ovi tekstovi su, kako je to jednostavno nazvala Mirjana Miočinović sumorna radost prisećanja. Po rečima Milete Prodanovića, koji je likovno opremio knjigu, život, delo i naročito tragična smrt Milana Milišića već su postali metafora jednog sumanutog rata na prostorima zapadnog Balkana. Ali njegovo delo, njegova putovanja i njegove tegobe sa vlastima završnih perioda jugoslovenskog socijalizma predstavljaju znatno više od te metafore.

Predstavljajući Milišića, Predrag Čudić imeđu ostalog ukazuje da je u tih pedeset godina sudbina smestila jedan neobično raskošan život, zadivljujuću energiju življenja, neponovljivu radoznalost, bezrezervnu otvorenost, veliku patnju, zvanu, opet, đački njeltschmerz, fanatičnu ljubav prema svim vidovima života, jednu pobunu, prometejsku pobunu protiv društvenih laži, veliku predanost različitim pa i najvećim iskušenjima i nakon svega zarazno zdrav smeh. I u životu i umetnosti bio je gospar, zapisao je Vojislav Donić. Čak i oni koji Milišića nisu lično poznavali, ali su poštovali njegov pesnički i prevodilački rad, iz ovih zapisa njegovih prijatelja mogu da sagledaju njegov zanimljiv život koji se odvijao između Dubrovnika, Beograda i Londona. Kako piše Radivoje Nedeljković, podsećajući na Milišićevu tragičnu pogibinu da je jasno čuo ratničke bubnjeve u daljini, ali da nije hteo da menja svoj način života. “Gospodari rata i mira, života i smrti, dozvolili bi nekom umjetniku da živi poput španskog viteza tužnog lica, međutim, jednog dana najaviše svoje obračune narodima koje su prezirali”.

Knjiga je obogaćena brojnim fotografijama iz različitih perioda Milišićevog života, naslovnim stranama časopisa i knjiga, pesmama zapisanim na omotima cigareta i isrpnom bio bibliografijom.

N. Popov

08.12.05 Politika

Retka su dela u kojima književnici sa punim poštovanjem i divljenjem pišu o svome kolegi piscu. Nismo, nekako, naučili na to; na žalost, mnogo su češće knjige u kojima se lažno ironično a u stvari namerno ružno spominje neki pisac na čijem su delu stasale generacije. Zato knjiga-zbornik „Hommage Milišiću” koju je ovih dana objavio beogradski „Forum pisaca” i te kako zaslužuje našu pažnju i divljenje: u njoj su skupljene najlepše reči koje naši književnici upućuju svome, u bombardovanju Dubrovnika u poslednjem ratu u bivšoj SFRJ, tragično poginulom kolegi pesniku Milanu Milišiću.

Knjiga će večeras, u 19 sati, biti predstavljena u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, a o njoj, i o Milanu Milišiću govoriće Ibrahim Hadžić, Vojislav Donić, Mileta Prodanović i Milan Đorđević.

Ideja za ovaj zbornik sećanja prijatelja pesnika, kažu priređivači, nastala je 1998. godine kada su nekoliko najbližih prijatelja i Milišićeva supruga Jelena Trpković poslali pisma na četrdesetak adresa po celoj bivšoj Jugoslaviji, i van nje, pozvavši sve koji su sa Milanom Milišićem sarađivali ili ga bolje poznavali da učestvuju u stvaranju ove posvete pesniku, bilo osvrtom na njegov književni rad, bilo beleškom ili sećanjem... Tako je nastao zbornik „Hommage Milišiću”, pesniku koji je, kako kaže Mileta Prodanović, svojim životom, delom, i naročito tragičnom smrću već postao metafora jednog sumanutog rata na prostorima zapadnog Balkana. U tom zborniku, koji su priredili Jelena Trpković, Vojislav Donić, Ibrahim Hadžić i Predrag Čudić, svoje zapise ili tekstove objavljuju, pored trojice priređivača, i Radivoje Nedeljković, Vedran Benić, Meri Martin, Ivan Rastegorac, Goran Babić, Izet Sarajlić, Vladeta Janković, Tonko Maroević, Mirjana Miočinović, Mirjana Stefanović, Mitko Madžunkov, Stevan Tontić, Marko Vešović, Milica Nikolić, Miodrag Stanisavljević, Sonja Prodanović i Malkolm Mekenzi. Knjigu je likovno opremio Mileta Prodanović, a pored tekstova, tu su i brojne fotografije, faksimili dokumenata, naslovne strane časopisa i knjiga, rukopisi, zapisi na omotima cigareta i bio-bibliografija pesnika.

A. C.


SEEcult.org
08.12.2005.

Hommage Milisicu - Knjiga prijatelja o pesniku

BEOGRAD, 7. decembra (SEEcult.org) - Zbornik “Hommage Milisicu”, posvecen tragicno preminulom pesniku Milanu Milisicu, koji sadrzi priloge njegovih prijatelja s prostora bivse Jugoslavije i sire, bice predstavljen sutra u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda (KCB).

Priredjivaci tog dela, u izdanju Foruma pisaca iz Beogradu, su Jelena Trpkovic, Vojislav Donic, Ibrahim Hadzic i Predrag Cudic, a priloge za knjigu poslali su, izmedju ostalih, Mirjana Miocinovic, Vladeta Jankovic, Vojislav Donic, Mirjana Stefanovic, Izet Sarajlic, Ivan Rastegorac i drugi.

Na promociji ce ucestvovati Hadzic, Donic, Milan Djordjevic i pisac i slikar Mileta Prodanovic, jedan od urednika u Forumu pisaca, koji je likovno opremio knjigu “Hommage Milisicu”, saopstio je KCB.

Prema recima Prodanovica, zbornici poput te knjige na najbolji moguci nacin udruzuju objektivan, informativan pregled sa intimnim vizurama najuzeg kruga prijatelja i kolega onoga kome je pocasni zbornik posvecen.

“Zivot, delo, i narocito tragicna smrt Milana Milisica vec su postali metafora jednog sumanutog rata na prostorima zapadnog Balkana. Ali njegovo delo, njegova putovanja i njegove tegobe sa vlastima zavrsnog perioda jugoslovenskog socijalizma predstavljaju znatno vise od te metafore”, naveo je Prodanovic.

Ideja za knjigu nastala je 1998. godine, kada su nekoliko najblizih prijatelja i Jelena Trpkovic, pesnikova zivotna saputnica, poslali pisma na cetrdesetak adresa po celoj bivsoj Jugoslaviji i van nje i pozvali sve koji su saradjivali sa Milisicem ili ga bolje poznavali da ucestvuju u stvaranju te posvete pesniku, bilo osvrtom na njegov knjizevni rad, beleskom ili secanjem.

Pored tekstova, knjiga sadrzi i bio-bibliografiju Milisica i brojne fotografije, faksimile dokumenata, naslovne strane casopisa i knjiga, zapise na omotima cigareta, rukopise...