Gozba

15.11.04 Danas

Kratak roman "Gozba" - osim sporadičnih priloga u periodici - prvo je celovito pojavljivanje albanskog pisca i prevodioca Baškima Šehua pred ovdašnjim čitaocima, u izdanju Foruma pisaca i prevodu Škeljzena Malićija. Štaviše, mada je teško tvrditi sa sigurnošću, ova knjiga Foruma pisaca verovatno je prvi srpski prevod savremene albanske proze u poslednjih petnaestak godina.

Smeštajući radnju romana "negde između Bratislave i Ruande" - što bi se iz ugla aktuelnih prilika moglo iščitati kao teren između civilizacijskih graničnika istočnoevropske kulture i genocida - autor prati svoje junake kroz sukob dve etničke grupe. Nosilac brojnih priznanja za svoje priče i romane, ali i prevode Hobsbauma, Miloša, Kolakovskog, Finkelkrota i drugih na albanski jezik, Šehu će i ovaj, kao i mnoge svoje tekstove, prožeti autobiografskim referencama na težak život u Albaniji. I sam žrtva diktatorovih hirova, Šehu je kao sin zamenika Envera Hodže koji je ubrzo pao u nemilost i po kratkom postupku streljan, doživeti tragičnu sudbinu u kojoj će izgubiti i majku i brata. Njegova dela prevođena su na engleski, francuski, španski, nemački, ruski i druge jezike. Dugogodišnji urednik književnih listova u Tirani, istraživač i koordinator Internacionalnog parlamenta pisaca, Baškim Šehu danas je pomoćnik direktora Centra za savremenu umetnost Barselone.

M. J.

10.03.04 Dnevnik - Novine i časopisi

Krajem devedesetih, kada je u Beogradu osnovana nezavisna književna asocijacija „Forum pisaca”, javnost je obaveštena o principima i načelima po kojima će delovati. Osnovno je, podsećanja radi, odbrana esnafskih i prava na profesionalni književni rad. Ova umetnička grupa takođe naglašava poziciju pojedinaca suprotstavljenih političkoj demagogiji, populizmu, partijskoj državi , medijskim manipulacijama, militarizaciji društva, nacionalističkim i drugim isključivostima, kao i borbu protiv „vladajućeg kulturnog modela oličenog u filozofiji palanke”.
Da se to ne bi zaboravilo, principi i načela su štampani na kraju svake knjige čiji je izdavač „Forum pisaca”. Od dvehiljadite, kada je pokrenuta izdavačka delatnost, objavljeno je petnaestak naslova, žanrovski i autorski veoma raznolikih. Prošle godine „Forum” je, između ostalog , štampao dva romana:”Gozba” Baškima Šehua i „Kristalne rešetke” Mirka Kovača.
Mada je Šehuova proza prevođena na srpskohrvatski i na još desetak evropskih jezika, na srpskom govornom području on je poznatiji kao sin Mehmeta Šehua, svojevremeno zamenika albanskog diktatora Envera Hodže. Nakon što je stariji Šehu pao u nemilost i potom ubijen, u zatvoru se našla cela porodica, a Baškim je imao sreće da preživi. Autor je desetak knjiga, uglavnom proznih.”Gozbu” je sa albanskog na srpski preveo Škeljzen Malići, a radnja je smeštena u jednom gradu „negde između Bratislave i Ruande”, u zemlji u kojoj ratuju dve etničke grupe. Ovaj roman je duboko prožet autobiografskim elementima i tragičnim iskustvom desetogodišnjeg Šehuovog tamnovanja po albanskim kazamatima.
Mirko Kovač je ovdašnjoj književnoj publici poznat iz vremena SFRJ, kao vrsan pripovedač i romanopisac, nagrađivan, između ostalih, i NIN-ovom i Andrićevom nagradom. Nakon raspada zajedničke države, preselio se u Hrvatsku, a proza mu je takođe prevođena širom Evrope, gde je i nagrađivan. Autor je više filmskih scenarija, pozorišnih i TV drama.
U romanu „Kristalne rešetke”, u skladu sa Kovačevim prepoznatljivim umetničkim postupkom, prepliću se stvarno i magično, okrutnost, erotizam, cinizam i melanholija. Priča je smeštena u Beograd šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka i svojevrsni je omaž umetničkoj asocijaciji „Mediala”. Kako reče Filip David, ovo je knjiga „o duši grada koji nije ono što je bio” i roman „o stanovnicima zemlje koja više ne postoji”.
Beogradski „Forum pisaca” najavljuje neke, već poznate autore i nove knjige: roman DŽevada Karahasana „Sara i Serafina”, eseje Filipa Davida „Jevrejske teme”, monografiju „Danilo Kiš” Viktorije Radič i drugo.

Radmila Lotina