01.01.00
Dnevnik
29.01.2003.
ELEKTRONSKA POVEST
Stvarni ili virtualni svet
LJiljana Lukan: Elektra. doc; ?Prometej?, Novi Sad, 2002.
Pred nama je prvi objavljen prozni rukopis LJiljane Lukan (1961, Novi Sad), neobičnog naslova, Elektra. doc. Naslov knjige, a potom i poglavlja Cyber. doc 1, 2; Sotheby.doc; Explorer. exe, deluju, naizgled, kao kompjuterski programi, ali nije o tome reč, već o savremenoj prozi koja koristi terminologiju i tehnička dostignuća Interneta i elektronske komunikacije. U skladu s tim su i ?junaci? ove elektronske povesti - virtualni, pre svega, čak i kad su u nekom drugom vremenu, prostoru i kontekstu ?stvarni?, ovde poprimaju neizbežan nestvarni oreol i nerealne zadatke. U novom, virtualnom svetu, sve je moguće, pa i oživljavanje mrtvih ličnosti, odnosno kontakt sa nedodirljivim seks-simbolima iz sveta filma. Među njima su takvi likovi kao Artur Rubinštajn i Šeron Ston. Ali, naravno, ne odustaje se ni od klasičnih literarnih mitova i junaka. Očigledno je već iz naslova ove povesti, Elektra, kako biva imenovana, ili samo prozvana glavna junakinja ovog teksta. Drugi junak, Filip, Hrvat, na kraju oživljava u jednom takođe literarnom kontekstu, u Krležinom romanu Povratak Filipa Latinovića.
Ipak, glavni junak ove povesti je bezimeni čitalac, tj. savremeni Srbin koji nema vremena za čitanje, jer je sav zaokupljen drugim, akutnim problemima egzistencijalne prirode, pojednostavljeno rečeno - nastoji da preživi, u dobro poznatim uslovima ekonomske, pa i političke krize u Srbiji, odnosno Jugoslaviji. Iako je neizbežan kontekst upravo te političke situacije, ova proza nije ni komentar ni hronika političkog života poslednjih godina u Srbiji, ali je taj okvir, ironičan, važan za razumevanje, odnosno za potpunije shvatanje svih kontakata junaka ove proze, podjednako onih ?stvarnih?, kao i onih ?virtualnih?.
LJiljana Lukan spaja dva sveta: realni i virtualni, dva postupka: klasični literarni postupak, sa softversko-korisničkim kompjuterskim programima i postupcima pri korišćenju komunikacijske mreže, pri čemu dolazi do jedne dopadljive, na momente čak i provokativne književne sinteze. Sačinjena od različitih fragmenata, dijaloga koji se vode elektronskim putem, susreta i koitusa negde u eteru, kojima virtualnost ne oduzima uzbudljivost, nego im pridodaje do skoro i neslućene mogućnosti i slobode, ova proza može da zaintrigira i one koji ne vole knjigu u njenom štampanom obliku, odvlačeći im pažnju od kompjuterskog ekrana, pre svega sadržajnošću i provokativnošću postupka i odabranih tema. A to sve zato što je pred nama autentičan, inventivan i zavodljiv prozni tekst, koji preporučujemo i drugim čitaocima.
Zoran Đerić
