Eksperiment Bernardi

roman

Izdavač: Krug Commerce

Roman je napisan za vreme autorovog petogodišnjeg boravka u Francuskoj i napravljen je u dva nivoa. Prvi nivo tretira pitanja reinkarnacije profesora Pola Bernardija, a drugi tretira sam proces življenja glavne junakinje koji ne mora nužno biti smešten u sadašnje vreme. Dakle, EKSPERIMENT BERNARDI pomera granice vremena, za njegove glavne likove sadašnjost može biti budućnost, a budućnost se događa kroz fenomen snova negde u prošlosti.
EKSPERIMENT BERNARDI na čitljiv i interesantan način pokušava da kroz likove iz Amerike, Londona i Beograda pruži odgovore: KO SMO? ODAKLE DOLAZIMO? KUDA IDEMO NAKON SMRTI?

Ostali naslovi iz oblasti: Romani

2005; latinica; 21 cm; 185 str.; 86-83523-09-8;

Optimizam protiv apokalipse

Nadežda Zajac

Nadežda Zajac, autorka romana "Eksperiment Bernardi" o sukobu prošlosti i budućnosti

Crkva, ideologije i beskonačno zatarabljivanje uma

Nadežda Zajac skrenula je pažnju naše kulturne javnosti objavljivanjem romana Eksperiment Bernardi. Rođena je 1966. u Beogradu, Gimnaziju je završila u SAD, a u Beogradu, FPN-odsek novinarstvo. Od 1998. povremeno živi u Francuskoj, u Lionu.

Na samom kraju romana kažete da je sadašnjost uvek brža od budućnosti. Koliko je, u tom slučaju, brza prošlost, koja, izgleda, u Srbiji, ipak dobija bitku u brzini i sa sadašnjošću i sa budućnošću?

Ja nisam književnik!

Francuzi ispravno dele one koji pišu na- pisce i autore i to sam naučila tokom života u Francuskoj. Pisac je Viktor Igo. Ja sam autor jedne knjige ali pisac svakako nisam. To je jaka reč koja zaslužuje mnogo više napora od onog koji sam ja uložila.

- Postoje urođenička plemena u Amazoniji i na Andima koja pod dejstvom određenih napitaka spravljenih od psihotropnih biljaka ( čija se tačna formula još uvek ne zna) ulaze u ambijente u kojima prostorna i vremenska određenost ne postoji. Svi učesnici rituala imaju slične vizije (?!) i prolaze kroz slične, ako ne identične kosmičke doživljaje. Oni ne veruju u paralelni svet, oni ga POZNAJU, žive sa njim. U tom smislu i Eksperiment Bernardi pokušava da pomera granice shvatanja prostora i vremena. Moji likovi u San Dijegu, Londonu i Srbiji pokušavaju da pobegnu od nacionalizma i ideologija Crkve, od svega onoga što vodi u potpuno zatarabljivanje uma koji je beskonačan. Prošlost je sredstvo za manipulaciju. Sve je ovo tužno gledano iz ugla šamana, budističkih sveštenika ili običnih ljudi koji znaju da postoji nešto mnogo više u Kosmosu, da je naša uloga mnogo kompleksnija od ove vremenski ograničene u koju nas svakodnevno zatvaraju!

Jedna od Vaših rečenica je da je ovo delo "Vaša prva poruka čitaocu". Da li to Vaš roman i jeste u suštini - poruka u boci za čitaoce koji nisu ni tipični čitaoci ni tipični stanovnici ovih prostora?

- Ne očekujem da će se ovaj roman prodavati na kioscima. On nije pisan za nekoga ko čita srpski "Kurir" ili francuski "Gala". Pisan je za ljude koji veruju u više principe čoveka a da oni, pritom, ne potiču od, kako rekoh, etabliranih lokal-ideologija i global-tračarenja.

Čini se da je tema Vašeg romana i postojanje individualnog naspram kolektivnog. Da li se vremenom smanjuje mogućnost da čovek bude čovek, dakle odvojena individua. Jer ako već svi imamo iste mas-medije i živimo u istom (globalnom) selu, logično je da će polako atrofirati deo nas koji je neponovljiv i autohton, ali baš zato i najosetljiviji?

- Ne smemo da zaboravimo da moramo da radimo na sebi, to je naša jedina prava profesija, kako reče Hese. Sve drugo je efemerno. Zato moramo da insistiramo na indvidulanosti bez obzira što pijemo "Koka-Kolu". Nažalost, ljudi se dele na pesimiste i optimiste, na one kojima je prirodno dato da budu slabi ili čvrsti. Ne znam nijednog optimistu koji ne radi na svojoj individualnosti, bilo da je u siromašnoj Srbiji ili bogatoj Švajcarskoj. I tamo i ovde ima depresivnih, samoubica, bolesnih. Onda, ako pogledamo globalno, kako Vi to kažete, ceo svet je ogrezao u materiji koja nas guta, donosi ratove, nevolje, pohlepu, destrukciju svake vrste. Najgore od svega je zaštita životne sredine koju malo ko shvata ozbiljno.

Zašto je bitno da li ste Crnac, Eskim, Albanac ili Nemac ako se već sada zna da se ne smemo baviti neprijateljstvima iz doba feuda već globalnim opasnostima?

- Moj roman govori o tome. Za Srbe je ključno pitanje zbog čega kroz igru, muziku, literaturu, imaju neprestanu potrebu da kopaju po prošlosti.

"Ovaj vek je već započeo loše", kaže u Vašem romanu Bernardi. Da li je on započeo loše i na planu umetnosti i stvaralaštva? I kakav mu kraj predviđate?

- Ne umem da predviđam, to je za astrologe. Ako bih se time i bavila bojim se da bih vas iznenadila svojim optimizmom u zemlji Srbiji i na Planeti na kojoj preovlađuju apokaliptične vizije. Četiri osnovna psihička stanja čoveka su strah, bes, tuga i sreća, dakle 4:1 za negativno pa nije ni čudno što više ima zapomagača od pevača. Francuzi su mišljenja da im je danas potrebna još jedna revolucija. Ja idem dalje od njihove borbe za društvo socijalne pravde - po meni dolazi vreme povratka prirodi i humanosti. Silikoni gube bitku.

Da li ste i Vi jedna od junakinja ovog romana ili stanujete u nekom drugom i kom?

- Ja sam junakinja našeg zajedničkog romana, kao i Vi i Vaš sused. Primetili ste da sam srušila prvo pravilo izdavaštva jer na naslovnoj korici nema mog imena. Nema ni moje biografije. Ja nisam bitna.

Sanja Domazet