Drugo oko

28.01.04 Dnevnik - Novine i časopisi

Risto Lainović je završio Filološki fakultet u Beogradu. Magistrirao je na Univerzitetu Nova Sorbona, Pariz, 1972 godine, a doktorirao je na istom univerzitetu 1977. godine. Redovan je profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu i književni prevodilac. “ Francuska priča dvadesetog veka “, podnaslov je njegovog najnovijeg ostvarenja.
O svom izboru, priređivač i prevodilac, kaže: “Zajednička nit zbirke priča Drugo oko, tih “romana u malom“ pisanih u dvadesetom veku, jest pripovedanje u realističkom stilu, ali ne nikako suvoparnom i škrtom u pridevima nego oplemenjenom duhovnošću koja mu daje boju i toplinu.’’
Svaka priča, klasičan je primer kako pisac i u ovom književnom pravcu može biti evokator i hroničar uspomena i ne(milih) događaja, otuđenja ili ushićenja. Lainoviću je trebalo mnogo vremena, truda i znanja da napravi najbolji izbor priča koje će povezivati nit vodilja „realizam i senzibilitet “. U svim pripovetkama može se osetiti čitav spektar misli i osećanja, i onda, kad se žanrovi pomešaju, opet je u fokusu istinska ljudska sudbina koja se osvetljava s istančanim prelivima saosećanja. U osnovi svih pripovedaka utemeljena je zbilja jednog sveta, sva pripovedanja ostavljaju utisak ljudske ispovesti. Susrećemo se sa proznim ostvarenjima ispunjenim lirizmom, oplemenjenim humorom, fantastikom, tradicijom, blagom ironijom.
Posle čitanja ovako umešno ponuđenog izbora, nameće se i jedno pesničko imenovanje antologije: Oneobičavanje stvarnosti.
Zastupljeni su: Kolet (Pesma plesačice), Pjer Loti (Priča iz Bretanje), Žil Renar (Kako je g. Verne ostavio pecanje), Žak Šardon (Madlena), Moris Ženevoa (Štuka), Žak Žiono (Silvija), Marsel Arlan (Mladost), Žan Orje (Klupa pokrivena mahovinom), A.P. De Mandijarg (Izida sa Koloseuma), Ežen Jonesko (Pukovnikova fotografija), Anri Toma (Drugo oko), Žilber Sesbron (LJudi iz kojih se povuklo vreme), Felisjen Marso (Imakolatin plac), Žizela Prasino (Čovek sa upitnikom), Žan Ditur (Škorpion i žaba), Danijel Bulanže (Priča), Mišel Turnije (Lepa smrt), Moris Denizjer (Vražja Barbara: žena ili opsena?), Serž Rezvani (Silovanje), Pjer Belmar i Žan Antoan (Ugrizi niotkud), Mišel Ser (Dve amazonke) i Alen – Klod Žikel (Krišnasarpina presuda).
Dobro obavljen izbor pripovedaka te njihov krajnje uspešan pripovedački domet preporučuju autore koji su zastupljeni u ovoj antologiji.
Bilo koju priču da pročitamo ne možemo, i da hoćemo, da posumnjamo u veštinu i zrelost pisca. To je i te kako bitan razlog da čitalac proširi svoje interesovanje kada je francuska književnost u pitanju.
Samo Lainovićevo prevođenje u neku ruku je i stvaranje. On je sav u traganju za pravim izrazom. Ta posvećenost, na radost čitalaca, otklanja sve nedoumice prilikom čitanja a onaj ko čita ne ostaje uskraćen za doživljaj, atmosferu, za umeće pripovedanja vrsnih prozaista.
Lainović do kraja obavlja posao na najbolji mogući način; sveobuhvatni bibliografski podaci iscrpno nas upućuju na život i delo autora.
Antologija se pojavljuje u pravo vreme, preko je potrebno da se vratimo “ realizmu i senzibilitetu “, kako je Lainović i naslovio svoj predgovor.

Dušan M. Adski

05.09.03 Politika

Izdavačka kuća "Službeni list SCG" objavila je nedavno treće dopunjeno i izmenjeno izdanje knjige "Beograd ispod Beograda" autora Zorana Lj. Nikolića i dr Vidoja D. Golubovića. Reč je o istraživanju nepoznatih podzemnih objekata ispod Beograda koje je, kako kažu autori, pokušaj da se razume njegova nesvakidašnja istorija. Pažnja autora bila je isključivo usmerena na zdanja ispod zemlje ili njihove ostatke, koji su u velikoj meri određivali Beograd. Evo samo naziva nekih poglavlja: Napušteno podzemlje Kosančićevog venca; Šta bi sve mogao da "ispriča" Rimski bunar; Tašmajdan podzemni grad; Bunkeri koji su nadživeli ratove...

Pesnik Dimitrije Milenković objavio je knjigu "Ushit i san" u kojoj su se našle izabrane i nove ljubavne pesme 1953- 2003. Izdavač je "Zograf" iz Niša, a za uzbudljiv poetski svet Dimitrija Milenkovića Mirjana Mihajlović u pogovoru kaže da ovaj naš poznati pesnik pripada onoj malobrojnoj grupi pesnika koja nije provocirana dnevnim događajima, i koja nije podlegla zahtevima "ograničene estetike". Onoj grupi, dakle, "koja stvara svevremensku poruku nemirenja i ostvaruje suštinu pravog poetskog iskaza..". U tišini rodnog Niša, pesnik Dimitrije Milenković, kaže Mirjana Mihajlović, gradio je i izgradio svojevrsno poetsko zdanje koje pleni dubokim damarima ponornog i nebeskog, prefinjenim tkanjem misli, osećanja i blagotvornih vizija.

Niška "Prosveta" objavila je antologiju francuske priče XX veka pod naslovom "Drugo oko", u izboru i prevodu Rista Lainovića. Iako je svaki izbor neizbežno "proizvod ukusa i mogućnosti", ova mala antologija ipak stoji na koricama knjige, celovito predstavlja francusku pripovetku dvadesetog veka. Zastupljeni su svi književni pravci i strujanja kojima se prozno stvaralaštvo u Francuskoj kretalo i kojima je pokretano u prošlom veku. Predstavljeni su po jednom pričom relevantni pisci prošlog veka, od Kolet, i Pjera Lotija, preko Joneska, Turnijea, Mišela Sera do Alena Kloda Žikela.

Izdavačka kuća "Filip Višnjić" objavila je knjigu novinara i urednika "Večernjih novosti" Pera Simića "Srbija zemlja neobjašnjiva", koja donosi, kako stoji u podnaslovu, svedočanstvo o lomovima i samosatiranju. Naime, autor polazi od teze da dugotrajne muke i nevolje Srbije ne počinju od Miloševićeve vlasti, već odmah posle Drugog svetskog rata, u Titovoj Jugoslaviji. Pero Simić otkriva i neke detalje ondašnjih tabu tema, od kojih je jedna likvidacija desetina hiljada uglednih i čestitih Srba. Tačan broj se nikada neće znati, kaže autor, jer je veliki broj dokumenata uništen. Svaka Simićeva tvrdnja potkrepljena je dokumentima iz najrazličitijih arhiva, među kojima su i Ruski državni arhiv socijalno-političke istorije i Arhiva nekadašnjeg KGB.

A. C.