Dok javori njišu grane

13.05.03 Politika

Subotica, maja
Posmatrajuci svet brzinom od 24 slike u sekundi filmski kriticar Bojan Bosiljcic u svojoj novoj knjizi "Dok javori njišu grane", u izdanju "Stubova kulture", uverice citaoca da se kljuc za razumevanje sveta koji ga okružuje može pronaci u bioskopu. U mraku bioskopske dvorane tanak mlaz svetla slike koja se projektuje na platnu Bosiljcicu je bio dovoljan da prepozna, analizira i na valere razloži ne samo kinematografiju Kanade, vec njen celokupan život.

Film je za Bosiljcica sažimanje života, a filmski stvaraoci autenticni predstavnici duha i mentaliteta jedne zemlje. Otuda u novoj, petoj knjizi posvecenoj kinematografiji Kanade uz razgovore sa vodecim sineastima ove zemlje, ali i sveta, daje i široku analizu miljea u kojima stvaraju. Njegovi uvodi u razgovore sa direktorima vodecih festivala u Vankuveru, Torontu i Montrealu predstavljaju prave male eseje o kanadskom društvu.

Analiza kanadskog društva i njegovog filmskog stvaralaštva, koju je ponudio Bosiljcic inspirisana je delom i potrebom autora da ostane svoj i da u kritickom vrednovanju filmske umetnosti ne poklekne pred bleštavim sjajem holivudskih vrednosti koje sve ostalo bacaju u zasenak. U tome mu, kaže, pomaže i stalno podsecanje na to odakle je došao. Zato se ne razdvaja od fotografije, a objavljuje je i u ovoj knjizi, nacinjene jednom davno na vrelu Bosne.

Bojan Bosiljcic je bivši Sarajlija, a nakon vremena provedenog u Subotici, pre sedam godina stigao je u Kanadu i odbivši da se povinuje praksi americkog kontinenta i menjanju zaposlenja ostao dosledan svom novinarskom poslu i pisanju filmske kritike. Njegove knjige nadovezuju se jedna na drugu: "Plakat bosanskohercegovackog filma", "Oskar je kriv za sve", "Severno od Holivuda" i "Bulevar sumraka" iz 1999. godine. Nova knjiga "Dok javori njišu grane" pruža do sada najobuhvatniji pregled kinematografije Kanade. I ne samo to. Sa hladnom preciznošcu coveka koji je u ovu klimatski hladnu zemlju stigao iz druge kulture, Bosiljcic suptilno uocava mnoge karakteristike kanadskog društva.

Svoju novu domovinu kao i da pomalo prekoreva zbog inferiornog stava prema americkoj filmskoj industriji cijem ukusu i novcu severni sused ne može da odoli. Zato Bosiljcic u bioskopima pronalazi kanadske filmove koje ni sami njegovi domacini ne gledaju, ili bar ne u znacajnijem broju, izdvajajuci medu njima one koji predstavljaju pravi umetnicki doživljaj. Sa istancanim stilom piše o filmskim razmiricima izmedu Vankuvera, Toronta i Montreala, o njihovim razlicitim kriterijumima u vrednovanju sedme umetnosti, ne dajuci prednosti nijednom, ali donoseci uverljivu sliku o kulturnom životu Kanade, zanimljivu ne samo filmofilima vec i onima koji žele da saznaju više o kulturi ove zemlje.

U knjizi "Dok javori njišu grane" Bosiljcic beleži svoje razgovore sa Alanom Frenijem, direktorom Medunarodnog filmskog festivala u Vankuveru, sa oponentima kao što su Serž Lozik, direktor Festivala svetskog filma u Montrealu, okrenutog visokim umetnickim kriterijumima, i Pirs Hendling, direktor Medunarodnog filmskog festivala u Torontu, na kojem novac i glamur imaju prednost. Tom Mek Sorli, direktor kanadskog Filmskog instituta u Otavi, Džim Sinkler, direktor Pacificke kinoteke u Vankuveru, Marija Topalovic, predsednik i generalni direktor Akademije za kanadski film i televiziju, sagovornici su koji olicavaju institucije kanadskog filma. Zatim slede razgovori sa stvaraocima: Dani Arkan, reditelj, Džon Grejson, reditelj i scenarista, Vendi Kruson, glumica, Delni Vilnev, reditelj i scenarista, Rober Lepaž, reditelj, scenarista i glumac, samo su neka od imena sa kojima Bosiljcic razgovara o filmu, o umetnosti uopšte dajuci pri tom iscrpnu biografiju svog sagovornika.

A. Isakov

01.01.00

Dnevnik
29.01.2003.

KINEMATOGRAFIJE
Kanadski film izbliza
Bojan Ž. Bosiljčić: DOK JAVORI NJIŠU GRANE; Stubovi kulture, Beograd, 2002.

Publicista, novinar i filmski kritičar Bojan Ž. Bosiljčić, film, a posebno kanadski ima u malom prstu. O kanadskoj kinematografiji zasigurno zna više od velike većine samih Kanađana, koji, kao i najveći deo filmske planete, najradije gledaju i vole samo američke, holivudske filmove. Jasno nam je to već na početku njegove nove, druge knjige ?Dok javori njišu grane?, posvećene kanadskoj kinematografiji. Prva, ?Severno od Holivuda? , izdata 1997. godine, plod je tada već dvogodišnjeg Bosiljčićevog boravka u Otavi, u koju je stigao iz ratnog Sarajeva preko Subotice ne odustajući od svoje osnovne vokacije filmskog zaljubljenika i propagatora pravih kinematografskih vrednosti. Danas kao slobodni novinar piše za kanadske i srpske novine i elektronske medije. NJegove izveštaje o najnovijim zbivanjima na severnoameričkom filmskom kontinentu ?Dnevnikovi? čitaoci imaju priliku redovno da prate baš na ovim stranicama već nekoliko godina.
Dakle, ova druga knjiga o kinematografiji zemlje javorovog lista produžetak je i dopuna već započete priče o zemlji vrlo dobrih filmova i zanimljivih autora kojima zbog bliskosti moćnog suseda na jugu, u neku ruku još teže pada da žive i rade u njihovoj senci, ili im, pak, to pruža šansu da svoje karijere nastave u Holivudu. Artur Hiler, Norman Džuison, Ted Kočef, Ivan Rajtman, Džems Kameron, Dejvid Kronenberg, Atom Egojan, Deni Arkan, Patriša Rozema... u svetu su poznata rediteljska imena a potiču iz Kanade ili i sada u njoj žive, kao što je slučaj i sa nekoliko generacija glumaca od Voltera Pidžena, Glena Forda, Kristofera Plamera, preko Donalda Saterlenda, Dena Ejkrojda do Majkla Džej Foksa, Kianu Rivsa, Džima Kerija...
Za predstavljanje kanadskog filma izbliza Bosiljčićevo glavno oruđe je intervju kao osnovni, najbolji i najbrži put dolaženja do željenih informacija i podataka. Ovom prilikom tu su razgovori sa direktorom Kanadskog filmskog instituta u Otavi Tomom Mek Sorlijem, direktorom filmskog festivala u Torontu (najveći je u tom delu hemisfere mada nema takmičarski karakter) Pirsom Hendlingom, zatim razgovor sa direktorom Montrealskog festivala Seržom Lozikom (?Dok je Toronto simbol kapitala, Montreal je uvek bio smatran mecenom umetnosti. Bio je to sudar dve koncepcije i dva pristupa? biznis protiv artizma!?). Posle ovih korisnih poglavlja o funkcionisanju i finansiranju dva velika festivala sledi prilog o nacionalnoj filmskoj nagradi ?Genije? iliti ?kanadskim Oskarima? i svakako najzanimljiviji delovi ove knjige: razgovori s istaknutim autorima, glumcima i producentima. Tu je multi ? talentovani filmski autor iz arktičkog Nunavuta Zaharijus Kunuk čiji je film ?Brzi trkač? (prvi ikada snimljen film na Inuktitutu, jeziku Eskima) osvojio pet ?Genija? da bi na 54. kanskoj filmskoj smotri dobio ?Zlatnu kameru? za najbolji debitantski igrani film. Slede susreti sa Piterom Metlerom opet multifilmskom ličnošću i jednim od najznačajnijih autora proisteklih iz eksplozije talenata ?Novog talasa kanadskog filma? sredinom osamdesetih u Torontu, pa sa scenaristom i rediteljem Džonom Grejsonom koji se pored političkog angažmana u svojim filmovima bavi i problemima homoseksualizma koji odavno u Kanadi nisu tabu tema.
Tu su zatim, redom razgovori sa: Donom Mek Kelarom, glumcem, scenaristom i rediteljem takođe pripadnikom ?Novog talasa kanadskog filma?; Garijem Barnsom ili ?urbanim kaubojem i samoniklim genijem? čiji smo film ?Mentalna eksplozija? nedavno imali priliku da vidimo i u našim bioskopima. Na kraju, izdvajamo i posebne pažnje vredan mini portret reditelja i scenariste Denija Arkana (?Pad američkog carstva?, ?Isus iz Montreala?), ?autorske veličine koja traje već više od tri decenije prevalivši put od etabliranog hroničnog buntovnika, autora provokatora do najrespektovanijeg kvebečkog filmskog stvaraoca?.
Ovako predstavljena kinematografija jedne zemlje iz mnogo uglova i aspekata za kojima Bosiljčić neumorno traga, ujedno je i portret Kanade sa svim njenim kvalitetima i manama, tenzijama i pogodnostima, a kroz uvek zanimljivu i uzbudljivu, često i bespoštednu filmsku vizuru.

Vladimir Crnjanski