Dobar miris čudne planine

13.04.04 Glas javnosti

Abdusetar Nasir:
Najsrećniji čovek na svetu
Prevod: Srpko Leštarić
Izdavač: Geopoetika, 2004.

Zbirka "Najsrećniji čovek na svetu" iračkog pisca Abdusetara Nasira redukovan je izbor priča iz njegovog tridesetogodišnjeg stvaralaštva. Iako je Nasir pisac sa ruba arapskog sveta, koji priče plete od aluzija na lokalna politička zbivanja, poznati bekgraund ideološke skučenosti (bez obzira na ovde precizan islamski predznak) i njegov neestetizovan stil, čine da priče bez problema značenjski komuniciraju i na sasvim drugom kraju sveta.

Priređivač i prevodilac zbirke knjigu je praktično podelio u nekoliko preglednih tematskih celina (erotsko-psihološke, satirične, političke alegorije, priče atmosfere), ponudivši i iscrpan pogovor i bibliografiju. Tri tematska kruga Nasirovog pripovedenja su ljubav i, silom civilizacijskih prilika nerazdvojna od ljubavi, potreba za razbijanjem okova vladajućeg morala, prikazivanje apsolutističkih ambicija te žudnje za ratom modernih vladara i "mali čovek".


Bernhard Šlink:
Bekstva od ljubavi
Prevod: Spomenka Krajčević
Izdavač: Plato, Beograd, 2003.

U sedam svojih pripovedaka Šlink pokazuje na koji način se, i kada, večita čovekova potraga za ljubavlju pretvara u bekstvo od nje. Da, strah, i pred njim nemoć. Ali strah od čega? Od prošlosti koja budućnost komplikuje predrasudama, od zakasnelog saznanja istine o voljenoj osobi ili o sebi samome, od nemogućnosti da se bude heroj, zato što ljubav ne trpi ništa manje od toga?

Postoji toliko stvari koje nas čine različitim, da li je to, kako opšte mesto veli, prednost ili, ipak, večiti uzrok nesporazuma, mutacije osećanja, nemogućnosti uklapanja, spajanja, suživota? Pripovedajući o ljudima koji su emotivno neispunjeni, Šlink problematizuje samu mogućnost ispunjenja. U pozadini većine priča je nemački kompleks Drugog svetskog rata koji, barem sudeći po ovom autoru, a imajući, pri tom, u vidu i njegov roman "Čitač", jeste i dalje bolno aktuelan.

Tim pre što se jedna od priča dešava u nekom od današnjih ratnih područja (pisac ne navodi kom, mogao bi to biti i prostor nekadašnje SFRJ), Šlink, reflektujući unutrašnje sukobe kroz kolektivnu ratnu agoniju nesvršenog trajanja sa početka 21. veka, šalje jednu, nimalo veselu poruku. Knjigu jedino kvari nedopustivo veliki broj štamparskih grešaka.


Robert Olen Batler:
Dobar miris čudne planine
Prevod: Ana Ješić
Izdavač: Stubovi kulture, Beograd, 2003.

U Batlerovim pričama okvir za različite, najčešće ljubavne, odnose među ljudima čini rat. Sukob Amerikanaca i Vijetnamaca dobija ulogu konstrukcijske metafore šireg značenja kojom se osvetljavaju i tumače sukobi različitih kultura, pogleda na svet, karaktera, brojnih arhetipova koji se, opet, mogu svesti na dva: jedan je silna želja da se poleti, da se ode u visinu, želja, dakle, za nečim dobrim a, s druge strane je potreba, neobjašnjivo neminovna, za (auto)destrukcijom, ratom, ubijanjem, za zlom("Američki par").

Robert Olen Batler do sada je napisao deset romana, a "Dobar miris čudne planine" njegova je druga zbirka priča za koju je 1993. dobio Pulicerovu nagradu.