Đido

Sin seoskog sveštenika, rođen u Mačvi, on nije stigao ni uspeo da stekne visoko obrazovanje. Mada je, kao toliki drugi srpski intelektualci i stvaraoci izvesno vreme, učeći, proveo u Beču. U tom gradu on se posebno zbližio sa Jovom Aleksićem, potonjim prvim veterinarom u Srbiji, i od njega više saznao o Aleksićevom pretku hajduku Stanku. Pošto je postao seoski učitelj imao je priliku da se upozna i srodi sa narodnim životom. Tako je pod uticajem lektire maloruskih realista, te srpske narodne i dostupne mu savremene književnosti, počeo da literarno uobličava slike iz seoskog života. Posle početničkih teškoća, osokoljen uspehom prvih radova i pripovednih knjiga, Janko Veselinović je za oko dve decenije stvorio obimom veliko i značajno književno delo. A ono mu je donelo ugled i slavu jednog od napopularnijih pisaca srpskog jezika.