Akademik Isidora Sekulić, najprosvećenija žena svog doba, književnim perom zadužila je svoje savremenike. U toku života pratila je samoća, a jedan od retkih prijatelja koji je iskreno poštovao njene rukopise bio je Ivo Andrić. Isidora Sekulić rođena je 16. februara 1877. godine u Mosorinu, u Bačkoj. U Zemun je došla 1883. kada joj je otac Danilo tu postavljen za gradskog kapetana. Ovde se školovala, a 1897. godine otišla je u Pančevo gde je počela da radi u Srpskoj višoj devojačkoj školi.
Međutim, sve praznike i raspuste, kao i česta i duga bolovanja provodila je u Zemunu sa svojom porodicom. Tako je bilo do 1900. godine. Te godine doživljava tešku nesreću. U aprilu joj umire otac, a u julu i brat Dimitrije. Nad grobovima svojih voljenih Isidora je provodila sate i sate. Tu je upoznala i sprijateljila se sa starim grobarom Nikolom Ribarićem koji joj je pričao istorije i sudbine mnogih zemunskih porodica i ličnosti koje su počivale na Gardošu. Isidora je ove priče beležila u crnu svesku i koju je spalila 5. aprila 1958. godine pred smrt. Najzanimljivije priče starog grobara je ipak uobličila u romansirane celine i objavila ih u svom delu "Hronika palanačkog groblja" .
Napisala je više od 6.000 stranica, njena književna delatnost još uvek nije preštampana u celosti. Pored poznatih knjiga, njena dela razasuta su u osamdesetak časopisa, listova, zbornika, kalendara. Pisala je romane, pripovetke, eseje, a radila je i književne kritike.
Pored "Hronike palanačkog groblja" , poznatija dela su joj: "Pisma iz Norveške", "Zapisi o mome narodu", "Mir i nemir", "Pripovetke", "Đakon bogorodičine crkve"( Ka istom cilju), "Jedna noć na slovenskom jugu" i mnoga druga.
"Ali ako Bog i takvu ljubav prema monahu zabranjuje? Ne, to je nemogucno. Bog se mora radovati kad jedno bice novim teskim zavetom ljubavi pomaze zavet monahov prema Bogu. Kad to bice nudi skromnom monahu ono sto je monah samom Bogu obecao: cedan, idealan zivot, s jednom velikom ljubavlju, kojoj ne preti ni prolaznost ni neverstvo. Kad to bice, jednom recju, voli i sagoreva zato da dusu kaludjerovu sacuva od neosetljivosti i suvoce."
