Crni dud

Mnogi kažu da kad jednom osetite život u Africi ostajete vezani za nju celog života.
Kejtlin Dejvis, ćerka pisaca Margaret Foster i Hantera Dejvisa se već na studijama u Americi zainteresovala za ovaj kontinent kada je upoznala mladića iz Bocvane. Njena želja se ostvarila kad je dobila posao učiteljice u Maunu. Iako u početku život nije bio lak uskoro se udala za mladića koga je upoznala u Americi i sa njim dobila ćerku. Ipak, ispostavilo se da Bocvana nije baš onakva zemlja o kakvoj se može čitati u romanima Aleksandra Mekol Smita. Siromaštvo, nasilje, droga i visok procenat ljudi zaraženih Sidom čine da prelepi predeli, priroda od koje zastaje dah, izgube na svojoj draži.
Prvi problemi za Kejtlin nastaju po rođenju kćerke kada je porodica njenog muža prisiljava da napusti posao i brine o svom i muževljevom detetu iz prethodne veze. Ali najgore je tek usledilo. Prateći je jedno veče, nepoznati mladić je provalio u njenu kuću, izbo je nožem i silovao. Rekacije koje su potom usledile od strane društva, muža i njegove porodice učinili su da jedini izlaz bude povratak u London. Iako pre odlaska u Bocvanu, kasnih 80-tih Kejtlin nije ni znala mnogo o sidi, period posle napada provela je u agoniji, jer je u Bocvani ogroman procenat populacije zaražen ovom bolešću. Na sreću, mladić koji je napao nije bio.
Najbolje svedočanstvo svega što je prošla bila je prva knjiga koju je Kejtlin objavila, autobiografska priča Među trskama koja je doživela veliki uspeh.
Ove godine je svoje iskustvo pretočila u roman Crni dud , nezaboravne priče o ženama čije se sudbine prepliću u bujnim, divljim predelima Bocvane.