Čokolada sa mirisom proleća

03.12.03 Politika

Predstavljanjem četiri nova romana, juče u galeriji "Geca Kon", izdavačko preduzeće "Prosveta" je pokazalo da nastoji da objavljuje pisce ne samo beogradskog kruga već i one iz unutrašnjosti Srbije.

Prvi roman Biljane Dumić, novinara i dopisnika RTS iz Novog Pazara, nosi ime "Čokolada sa mirisom proleća". Kako naglašava Milisav Savić, urednik pomenutog izdanja i direktor "Prosvete", za takav naziv romana odlučio se jer je srž romaneskne priče jedan klasičan ljubavni zaplet.

Međutim, složivši se sa autorkom, Savić je primetio da ovo štivo ujedno dočarava i teško vreme u Srbiji, u vreme NATO bombardovanja, u kome se javlja kratka i strasna ljubav novinarke i majora Jugoslovenske vojske. Budući da se u slučaju Biljane Dumić pokazala istinitom ona tvrdnja Miloša Crnjanskog da je novinarsko iskustvo "hrana" književnog stvaranja, i izdavač ovom romanu predviđa dobru čitanost, zbog njegove zanimljivo ispripovedane priče.

Drugi prozni autor, takođe iz Novog Pazara, Šaban Šarenkapić svoj drugi roman "Očinstva" objavljuje u "Prosveti", pišući o mirenju suprotnosti jedne multietničke sredine kakva je Raška oblast.

Romanom "Očuh" Slaviša Radovanović, pisac iz Požarevca, predstavlja se kao analitičar našeg mentaliteta i naravi, a po rečima kritičara Milutina Stanisavca, Radovanovićev novi roman je pitka, duhovita i pomalo cinična priča o moralnom sunovratu ljudi našeg vremena. Glavni junak je i sam imao očuha, pa po čudnoj životnoj ironiji i sam postaje očuh.

– U nastojanju da povežem vreme posle Drugog svetskog rata u Srbiji sa događajima oko petooktobarskog prevrata, vremensku distancu prevladao sam paralelizmom moralnog pada i incestuoznih situacija glavnih junaka – kaže autor.

Motivska srodnost i idejnost prethodnih romana ove produkcije nastavlja se romanom "Krv i mleko" Bratislava Milanovića. Knjiga govori o seobama, gubljenju i vaspostavljanju identiteta, i suprotstavljanju dve nacionalne svesti u istoj ličnosti. Kako je to naglasio Milanović sam, postupak mozaičkog pripovedanja prevladava vremenski raspon u romanu, od 1803. do 1999. godine, a mitska dimenzija seoba, dijaloška, epistolarna forma kazivanja i dnevnika u ovom proznom delu stvaraju utisak "knjige u knjizi".

M. N. V.