Čitateljka

02.10.06

Većina ovdašnjih autora i dalje prostodušno očekuje da strani izdavači na volšeban način doznaju za njihovo delo, pročitaju ga na srpskom, ili bez oklevanja ulože u prevod da bi ga pročitali, a onda pohitaju da ga objave
Da se kojim slučajem rodio u Americi, Zoran Živković, naš najprevođeniji savremeni pisac, bio bi, prosto rečeno, bogat i slavan. Kod nas je, nažalost, malo poznato da ovaj književnik slovi za jednog od najpopularnijih i najtraženijih inostranih pisaca u Americi, a koji ne pripada engleskom govornom području. Dokaz tome jesu brojni "fanovi" širom sveta, kao i prestižna književna nagrada, koja je Zoranu Živkoviću dodeljena pre nekoliko godina kao jedinom piscu koji ne stvara na maternjem engleskom.

Šta ima novo u književnoj radionici Zorana Živkovića?
Krajem septembra prošle godine Bi-Bi-Si 4 emitovao je radio-dramsku adaptaciju moje priče "Voz" iz ciklusa "Nemogući susreti". Početkom ove godine na Studiju B prikazano je prvih pet epizoda serije "Sakupljač" snimljene prema mom ciklusu "Dvanaest zbirki". Preostalih sedam epizoda upravo se snima i biće emitovano na jesen. U februaru je engleska producentska kuća "Chocolate Films" iz Londona otkupila prava na snimanje igranog filma prema mom romanu "Skrivena kamera". Konačno, jedno veliko rediteljsko ime domaćeg filma sprema se da ekranizuje tri priče iz ciklusa "Nemogući susret". Nažalost, ovde ne mogu da budem određeniji, budući da još nije formalno potpisan ugovor.

Što se mojih novih proznih dela tiče, u 2006. već su mi izašle dve knjige - roman "Most" i roman mozaik "Čitateljka".

Kako izgleda put vaših knjiga kroz sve te barijere, jezičke, klanovske (mislim na inostranstvo)?
Da bi vas strani izdavači uopšte uzeli u razmatranje, nephodno je da obezbedite veoma kvalitetan prevod na engleski vaših dela. Svih mojih dvanaest knjiga postoji u engleskoj verziji. Potrebno je, zatim, da imate dobrog književnog agenta koji će vas zastupati. Bez toga gotovo da nemate izgleda da dospete do izdavača na Zapadu. Naravno, najvažniji uslov jeste da je proza koju nudite kvalitetna. Inače, nema baš ničeg "klanovskog" u izdavačkom sistemu na zapadu. Tu se isključivo vodi računa o valjanosti onoga što se objavljuje i prođi na tržištu.

Odlazite li na promocije svojih knjiga, da li imate kontakt s vašom čitalačkom publikom iz inostranstva?
Češće me zovu u svojstvu pisca na razne književne skupove u inostranstvu nego u Srbiji. Krajem 2004. bio sam na "Festivalu pisaca" u australijskom gradu Brizbejnu, prošle godine boravio sam u Lisabonu na sličnoj manifestaciji, dogodine ću uzeti udela kao počasni gost na Eurokonu u Kopenhagenu, dok me 2008. čeka put, u istom svojstvu, na jednu konvenciju u Dablin.

Da li ste nekad pomislili koliko biste bili slavni i bogati da pišete, recimo, na engleskom kao maternjem jeziku. Da li je, dakle, za pisca hendikep pripadnost jednom veoma malom jezičkom području?
Hendikep je samo u finansijskom pogledu. Odavno sam, naime, tako organizovao stvari da moj prevodilac na engleski, gospođa Alice Copple-Tošić, prevodi uporedo kako ja pišem novo delo, tako da na kraju dobijam engleski prevod samo nekoliko dana pošto okončam srpski izvornik. Moglo bi se, dakle, reći da u svakom praktičnom pogledu kao da pišem na engleskom. Jedino što me to košta...

I dalje slovite za rodonačelnika SF proze u nas. Otkud taj prefiks?
Svakako ne slovim za "rodonačelnika SF proze" kod nas. Naučna fantastika pisala se bezmalo puno stoleće pre no što je iz mog pera izišao prvi prozni red (1993). Oni koji u meni vide pisca naučne fantastike - a takvih, slažem se, i dalje nije malo (nedavno sam se u tom svojstvu čak javio kao pitanje na jednom TV kvizu: ko je naš najveći SF pisac) - samo pokazuju da baš ništa od mene nisu pročitali. Ako bi rešili da isprave ovaj propust, hitam da ih upozorim (a možda i razočaram), u četrnaest proznih knjiga koje sam do sada napisao nema ni najmanjeg pomena od naučne fantastike.

Gde je naše mesto na literarnoj mapi sveta?
Tamo smo gde nas prevode, a prevoda savremene srpske književnosti ima žalosno malo. Dugo bih mogao da vam objašnjavam zašto je tako. Jedan od razloga svakako jeste i potpuna neupućenost domaćih pisaca u to kako dejstvuje svetska izdavačka scena. Velika većina ovdašnjih autora i dalje prostodušno očekuje da strani izdavači na neki volšeban način doznaju za njihovo delo, pročitaju ga na srpskom izvorniku ili bez oklevanja ulože u prevod da bi ga pročitali, a onda pohitaju da ga očarano objave. Ništa nije dalje od stvarnosti od toga.

Ko su bili vaši književni uzori?
Jaroslav Hašek, Milan Kundera, Umberto Eko, Kazuo Išiguro, Žoze Saramago, Ursula Legvin.

NAŠI KNJIŽEVNI POSLENICI

Zašto se o vašoj afirmaciji u inostranstvu tako malo zna ovde?
Naprotiv, zna se. Bar u skorije vreme, gotovo da nema pominjanja mog imena uz koje ne ide "jedan od naših najprevođenijih pisaca". Druga je stvar da li to ljude impresionira. Jedan ovdašnji vrli književni poslanik nedavno mi je objasnio da se ipak ne zanosim time previše. Naprosto je stvar u tome, kazao mi je on, što sam imao sreću da se moje knjige objave u inostranstvu. Da su dočim njegove knjige prevedene i objavljene, poentirao je on, video bih kakav bi to tek uspeh bio...

Mila Milosavljević