05.05.04
Enigma Gustav Herling-Gruđinjski
Biserka Rajčić
Sovjetski logoraš, učesnik Bitke kod Monte Kasina, protivnik komunizma, saradnik Slobodne Evrope, posle Drugog svetskog rata nije se vratio u rodnu Poljsku U poznatoj biblioteci „Alef“ Umetničkog društva Gradac iz Čačka ovih dana je objavljen roman „Bela noć ljubavi“, kod nas nepoznatog Gustava Herlinga-Gruđinjskog, pisca koji je u poslednjoj deceniji prošlog veka slavljen kao prvo ime poljske proze i poezije.
O životnoj putanji Gruđinjskog i njegovom književnom delu, izuzetno zanimljivim za naše čitaoce, razgovaramo sa prevodiocem Biserkom Rajčić, koja je najzaslužnija za „uvođenje“ dela ovog vrsnog stvaraoca na naš prostor.
Ko je Gustav Herling-Gruđinjski?
- Pre svega on je evropski intelektualac, zatim publicista i pisac, a ne propuštam priliku da kažem i - Kročeov zet. To što je ovde nedovoljno poznat govori o vremenu u kome živimo. Herling-Gruđinjski, sovjetski logoraš, borac Andersove armije, učesnik Bitke kod Monte Kasina, protivnik komunizma, saradnik Slobodne Evrope i pariske Kulture, posle Drugog svetskog rata nije se vratio u rodnu Poljsku. To je bio razlog da bude izbrisan iz posleratne poljske književnosti i neprihvatan od strane evropskih intelektualaca - komunista, što je rezultiralo nepriznavanjem njegovih književnih vrednosti i neprevođenjem. Poljsku će smeti da posećuje tek između 1990. i 2000. Od tada će Poljaci objavljivati njegova dela, nagrađivati ga, pisati knjige o njemu.
Borba za pisca
Da li je ranije bilo pokušaja da bude prevođen kod nas?
- Bilo je, međutim prošli su uzalud. Naši izdavači ne veruju u pisce nepoznate u sopstvenim zemljama, pisce na indeksu cenzure. Petru Vujičiću, prevodiocu, koji je izvrsno poznavao poljsku književnost, recimo, nije uspelo da objavi njegov „Drugi svet“ (1949-1950), jedno od prvih posleratnih svedočanstava o sovjetskim logorima, ističući pri tom lično poznanstvo Herlinga-Gruđinjskog sa Đilasom. Ništa bolje nije prošao ni njegov čuveni šestotomni „Dnevnik pisan noću“ (1971-2000), za koji mi je autor dao pravo da ga objavim u jednom tomu i pomogao oko izbora obimnog materijala. Ni izbor priča koji sam takođe sačinila, konsultujući se sa autorom i stručnjacima za njegovo delo, s Evom Bjenjkovskom, Vlođimježom Boleckim i dr., od kojih sam nekoliko objavila u časopisima. Ni izbor eseja, koje sam dosad emitovala na Trećem programu Radio-Beograda i, takođe, objavljivala po časopisima. To je sve za dvadesetak godina „borbe za pisca“, dopisivanja sa njim, objašnjavanja teške situacije kod nas, molbi da smanji visinu autorskih prava, i autorovog razumevanja i pristajanja na to.
Život je san
Da li je trebalo ubeđivati Branka Kukića, urednika Umetničkog društva Gradac, da objavi „nepoznatog“ pisca?
- Nisam ga uopšte ubeđivala. On je čitao moje prevode Herlinga-Gruđinjskog u časopisima, naročito su mu se dopali priča „Venecijanski portret“ i eseji o slikarima. Iz finansijskih razloga opredelili smo se za mali roman „Bela noć ljubavi“, čija se radnja odigrava u Rusiji, Poljskoj, Engleskoj i Italiji, tačnije u Veneciji, a istorijske činjenice se prepliću sa događajima iz ličnog života junaka, na način tipičan za ljude istočne Evrope.
Na koricama knjige stoji da je to „ljubavni roman sa incestom“...
- Da, to je roman o „grešnoj“ ljubavi polubrata i polusestre. Događa se na dva vremenska plana, u prošlosti i sadašnjosti. Težište je na 1998. godini, kada je glavni junak Lukaš Kleban, čuveni režiser, stručnjak za Bulgakova, Turgenjeva, Čehova, Šekspira, Pirandela, posle operacije očiju u Italiji, oslepeo i kada slep „u mislima piše svoju autobiografiju“, obrađujući stari motiv: Život je san, život je pozorište, to jest polazeći od adaptacije „Belih noći“ Dostojevskog, svoje prve značajne predstave i uzimajući ga simbolično za naslov svoje pripovesti. Jer, u tom po obimu malom romanu ništa nije jednoznačno, ni život junaka, ni njihova „rodoskrvna“ ljubav, ni odnos prema pozorištu i svetu. Otud u završnom delu Venecija, kao grad u kome se ljudi, prema Hofmanstalu, maskiraju. Stvarno i metaforično. Esencija te višeznačnosti jesu i dve verzije smrti junaka. U Veneciji se pojavljuje i čuveni Arlekin, drevni simbol „dvoličnosti“. Na svoj način režirajući pomenute dramske pisce, režira i svoj život, njegovu osnovnu temu - veliku ljubav prema sestri. Znači, imamo „pozorišni roman“, moderno napisano delo, što je odličan uvod za dalje upoznavanje s ovim značajnim i donedavno kod nas nepoznatim piscem.
Anđelka Cvijić
22.04.04 Vreme
Teatarske priče
Gustav Herling Gruđinjski: "Bela noć ljubavi"
Gustav Herling-Gruđinjski, veliko ime poljske književnosti, svoj jedini roman Bela noć ljubavi napisao je 1999, kada mu je bilo 80 godina. Verovatno zato je, uprkos prevodiocu Biserki Rajčić koja u pogovoru piše da Gruđinjski "superiorno vlada proznim umećem", reč o bledom romanu, literarno neubedljivom, jezički neinventivnom, dramaturški nesređenom, sa likovima plošnim i psihološki nerazvijenim, dijalozima odveć veštačkim i monolozima ničim izazvanim, sa "viškom pokreta" i manjkom strasti, sa opisima banalnim i objašnjenjima nepotrebnim, sa odlomcima bez opravdanja i opravdanjima bez uverljivosti. Drugim rečima, Gruđinjski je platio ceh svom neiskustvu: prvi se roman teško može pisati sa 80 godina. Pa ipak, ako čitalac pregura prvih desetak stranica na kojima se lako uočavaju pobrojane manjkavosti, velika je verovatnoća da će roman ipak dočitati, a svemu uprkos u ustima neće ostati kiselkasti osećaj izgubljenog vremena.
Kako je to Gruđinjskom pošlo za rukom?
U osnovi priče je incestuozni odnos između brata i njegove osam godina mlađe polusestre: njemu je 86, njoj 78 godina i ljubavnici su više od 60 godina; on je slavni režiser londonskog The Sea-Gull Theatrea, ona njegova verna senka i izvor inspiracije; on gubi vid i jako je loše, ona je i dalje lepa, energična i odana. Ali, uprkos njihovom golicavom odnosu, nije tema ono što će nas nagnati na čitanje. Neće nas fascinirati ni brzi hod kroz ratne godine u Poljskoj, tek dotaknuti varšavski ustanak, niti drama gubitka vida starog režisera koji u potrazi za izlečenjem, praćen svojom sestrom-ženom-ljubavnicom, poslednji put odlazi u Veneciju. Neće nas oboriti s nogu čak ni vešto poigravanje slavnim uzorima, odnosno literarno upućivanje na Dostojevskog, Čehova, Tomasa Mana, Kalderona, niti opisi nežne ljubavi brata i sestre. Najbolji delovi ovoga romana su, zapravo, izvanliterarni. Glavni muški lik, Lukaš Kleben, od trenutka kada shvata da gubi vid, počinje da piše dnevnik na papiru svoga sećanja. Čitalac paralelno prati odvijanje radnje u takozvanoj stvarnosti i u Lukaševim sećanjima. Literarno neopravdana esejiziranja o Čehovu ili Dostojevskom, o Veneciji i njenoj veličanstvenoj arhitekturi, ali još više o venecijanskom splinu, kratki osvrti na London, Varšavu ili malo poljsko mesto Ribice u kojem je rođen, esejiziranja o režiserskim dilemama pri postavljanju Belih noći Dostojevskog, ili dileme u kojoj se meri i na kojim mestima sme intervenisati na Čehovljevom komadu Tri sestre, upravo su mesta koja čitaoca, poput finih vrtloga, iznova uvlače u tkivo pripovedanja. Kao pisac koji je slavu stekao esejističko-dnevničkom formom, Gruđinjski je u njoj i najjači.
Bela noć ljubavi je, na jednoj od svojih ravni, dirljiv i pošten roman, svim nedostacima uprkos. Ili, kako je to primetio jedan fini čitalac, reč je o diskretnoj knjizi koja nekoga može da obraduje.
Ivan Milenković
19.04.04 Glas javnosti
Nove knjige
"Bela noć ljubavi" i "Brže"
Gustav Herling-Gruđinski
Bela noć ljubavi
Prevod: Biserka Rajčić
Izdavač: Gradac, Čačak, 2004.
Gustav Herling-Gruđinski, navodi se na koricama knjige, slavljen je tokom poslednje decenije 20. veka kao prvo ime poljske proze i esejistike. Ovom se, međutim, knjigom, koja u podnaslovu slovi za "pozorišni roman", proslavio baš i nije. Nevelike obimom, "Bele noći ljubavi", nevelike su i po literarnoj snazi i ubedljivosti iako je priča sama po sebi zanimljiva.
Svoju "nemu autobiografiju" priča Lukaš Klebans, pozorišni režiser rusko-poljskog porekla koji je napravio karijeru novim čitanjem Čehova. Klebansa zatičemo kao čoveka koji je odavno prevalio osamdesetu i koji se, u nemogućnosti da bilo šta drugo radi jer je oslepeo, priseća svog života. Ljubav prema pozorištu prepliće se sa incestuoznom ljubavlju prema polusestri Uršuli.
Na nekoliko mesta u romanu pripovedač se odriče opisivanja detalja (što se ispostavlja kao greška sa književnog stanovišta) pošto je, kako kaže, za to prestar. S obzirom na godine samog Gruđinskog koji je ovaj, svoj prvi i jedini roman, napisao u sličnom dobu u kojem je i njegov junak, ovakav izbor načina pisanja ne čini se kao poetička potreba već kao nemanje snage za drugačiju, bolju i snažniju, razradu priče.
Džejms Glajk
Brže
Prevod: Tatjana Grujić
Izdavač: Plato, Beograd, 2003.
Kako smo stigli dovde? Kako smo stigli do sveta koji se sve brže kreće, gde je obavljanje više poslova u isto vreme postao način života, gde je obećanje uštede vremena postala reklama za nove tehnologije? Džejms Glajk kroz svoje pop-naučne naočare posmatra naš ubrzani svet i tumači kroz razne uglove savremenu ljudsku opsesiju vremenom. Knjiga "Brže - Ubrzanje svega na svetu" puna je živih priča i anegdota o vremenu koje je poprimilo neslućenu tenziju.
Glajk podseća da je vreme pre kompjutera, atomskih satova, mobilnih telefona bilo manje prisilno. Sada su ljudi opsednuti željom da nešto urade brzo, brže, i u tom pokušaju organizovanja vremena sve ga više gube. Ipak, Glajk, nakon preseka savremene uznemirujuće ubrzanosti, terapeutski podseća čitaoce da, čak iako smo i sami upali u "raspored", ne treba da zaboravimo da je čovek taj koji je definisao i izmerio vreme. S tim u vezi, ovaj autor ukazuje i da je pobuna počela. Postanite član Društva za usporavanje vremena.
16.03.04 Danas
Nova knjiga u izdanju Gradca
Gustav Herling Gruđinjski: "Bela noć ljubavi"
Nedavno se u izdanju Gradca pojavio roman Gustava Herlinga Gruđinjskog "Bela noć ljubavi". Gustav Herling Gruđinjski tokom poslednje decenije dvadesetog veka slavljen je kao prvo ime poljske proze i esejistike. Prvu knjigu "Živi i mrtvi" objavio je 1945. u Rimu, a posle toga je u Londonu objavio logorska sećanja "Drugi svet". Zatim su se pojavila tri toma njegovih pripovedaka, a čitaoce širom sveta stekao je po objavljivanju knjige eseja, "Utvare revolucije". Posle Gombrovičeve smrti i prestanka objavljivanja njegovog "Dnevnika", Herling Gruđinjski se proslavio objavljivanjem svojih šestotomnih dnevničkih zapisa, koji su se pojavili pod nazivom "Dnevnik pisan noću". Delo "Bela noć ljubavi" s podnaslovom "pozorišni roman", jedini je roman ovog autora, objavljen godinu dana pre njegove smrti - 1999. Njegove osnovne teme su večne teme - ljubav, greh i sagrešenje i smrt. Tema romana je strast između polubrata i polusestre. Formalno, "Bela noć ljubavi" strukturisana je kao drama, vešto skrivena ispod površine romana. Pred nama je, dakle, još jedan izuzetni poljski litetarata koga ćemo tek otkrivati, zahvaljući Gradcu i Biserki Rajčić, prevodiocu i ovog dela sa poljskog. Gospođa Rajčić prevodi i dnevnike Herlinga Gruđinjskog, koji će, svakako, po objavljivanju biti prvorazredan kulturni događaj.
S. D.
