... Pričati priču znači imati poverenje u moć reči. A moć reči potiče od svesilene Reči Božje, Hrista, Kojom je Otac postao "Tvorac neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog", Bog Pesnik, Umetnik neba i zemlje ... Srpski pisci su, makar im stvarnost često drukčije svedočila, uvek verovali u goluždravu, toplu Reč-Ptičicu Božju i kretali s njom u boj protiv svih zveri iz bezdana ...
... Osnovni kriterijum u izboru proznih celina je, pored njihovog kvaliteta, svakako bio i način na koji se pisac sretao sa tematikom: u priči je, makar bljeskom, morala da se javi hrišćanska poruka. Čak i kada se s bolo
m svedoči i o ovom svetu kao o "dolini suza", taj bol nije poziv da se život prokune i odbaci. Pisci ovih pripovedaka pripadaju narodu koji je mnogo patio, ali koji, sve do nedavno, kada su neki prodali "veru za večeru, poštenje za pečenje, i krste za masne prste", nikada nije padao u očaj. Jer, kako je jednom rekao gonjeni Sveti Atanasije Veliki: "Oblačak je, proći će!" I prolazili su svi oblaci na nebu naše istorije, i Sunce Pravde je uvek blistalo kao prvog dana stvaranja.
Iz napomene priređivača
Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke
Izdavač: Plato; 2006; ćirilica; 21 cm; 499 str.; 86-447-0361-7;
