01.01.00
Danas
29.01.2002.
Antologija novije americke poezije
"Novi pesnicki poredak", antologija novije americke poezije, u izdanju "Oktoiha", koju su sastavili i preveli Dubravka Djuric i Vladimir Kopicl, predstavljena je u sredu u galeriji "Stepenik". O knjizi su govorili Milan Djordevic i Vladislav Bajac, kao i njeni priredjivaci. Milan Djordevic se osvrnuo na naslov ove antologije koji ironicno parafrazira politicku sintagmu "novi svetski poredak", naglasivsi da se poezija izdvaja iz svakog poretka.
On je istakao dva glavna svojstva novije americke poezije: vitalizam i eklekticizam, ali i njenu preteranu okrenutost teoriji koja preti da je unisti kao sto se svojevremeno desilo sa francuskom poezijom. Vladislav Bajac govorio je o zatvorenosti ove poezije u sebe, bez "kopce" sa Evropom i evropskom tradicijom, a posledice toga ogledaju se i na lingvistickom planu.
M.
01.01.00
Dnevnik
18.02.2002.
ANTOLOGIJA AMERIČKE POEZIJE
Kako opevati kadilak
Novi pesnički poredak, oličen u sedamdeset savremenih i najmlađih američkih pesnika, otkrivaju nam priređivači i prevodioci Dubravka Đurić i Vladimir Kopicl. Izdavač je podgorički "Oktoih"
Kratka istorija američke poezije svoju dužinu je zamenila izuzetnim bogatstvom, tako da je već danas teško obuhvatiti samo jednim pogledom. Ono što je počelo kao varijanta engleske poezije, njen rukavac koji nije samo u jeziku, vrlo brzo se amerikanizovalo, i u liku Volta Vitmena (1819-1892), dobilo svog Odiseja. Od njegovih "Vlati trave", preko Paunda i Eliota, američka poezija ne prestaje da bude samo srce poezije, njen epicentar i živi vulkan, neiscrpni poligon pesničkih škola, smena stilova i imena, žestoka borba za sopstveni glas i mesto.
Cele armije pesnika, od kojih najmanje nekoliko hiljada glatko može da uđe u svaki strožiji izbor, ne prestaje da piše i pronosi načelo da je i u poeziji moguć progres, kretanje napred. Nije to genetski inženjering, ali je svakako izvesno pomeranje granice pesme, i razmicanje mesta i uloge pesničkog govora. Poezija, međutim, uvek je poezija i sve što pesnik treba, i može da uradi, je da joj se približi i postane tvorac tačnih stihova i jasnih slika. Postoji samo poezija, mesto pesnika je uvek ispod pesme.
Katalog inovacija
Podugačak je katalog inovacija, prebogata riznica američkih ritmova i pesničkih svetova. Novo osećanje sveta, ali i pesme zapljusnulo je, upravo iz Amerike, pomalo usnulu evropsku i svetsku književnu scenu. U svemu tome veliku ulogu obavile su upravo pesničke čitanke, hrestomatije, izbori i antologije američke poezije. Naša književnost posebno pamti onu "Prosvetinu" iz 1972. koju je uradio Ivan V. Lalić. Ma koliko da je ona bila pionirska i otkrivalačka, brzo je "zastarila". Upravo zbog toga, poslednjih deset godina antologije ove poezije prestižu jedna drugu. Pomenimo samo one koje su uradili: Vojislav Despotov, Dejan Marković, Srba Mitrović, Nina Živančević. Posebno mesto ima vodič kroz američku poeziju "Trip", koji su za "Narodnu knjigu" 1983. priredili Vladislav Bajac i Vladimir Kopicl. Upravo je "Trip" na velika vrata uveo do toga "odbačene" pesnike bit generacije", sve najistaknutije glasove sa margina šezdesetih godina. Stari poredak preživeo je još jedno pomeranje, a najvitalniji tok doživeo punu afirmaciju, kanonizaciju, pa i akademizaciju.
Sada, posle skoro dvadeset godina, "Trip" doživljava svoju reviziju i bogatu dopunu. Od ranijih pedesetak izabranika ostao je retko koji, a dobili smo novih, potpuno novih, šezdesetak autora. Ovoga puta u ceo posao Vladimir Kopicl je uključio je pesnika i prevodioca Dubravku Đurić, koja je pored prevoda polovine antologije, napisala i informativan i instruktivan pogovor. To je poezija u nastajanju, koja na američki način odslikava svo mnogoglasje i obilje književne scene. U zemlji, gde se poezija predaje na univerzitetima, gde postoje katedre za učenje pravljenja i čitanja poezije, sasvim je normalno da postoji mnoštvo puteva do "otimanja trenutka od haosa".
Verbalna snaga
Nema nepoetskih tema i predmeta, sve može da postane pesma, nije važno šta, postoji samo kako. Sumirajući tu situaciju V. Kopicl u kraćem predgovoru zaključuje:
- Tako se desilo da tu bude i bitnika i projektivista, i nekoliko talasa jezičara, i angažovanih (sic!) postmodernista, i novih usmenih pesnika iz kafeterija, i vrlo tekstualnih posthumanista, mada sam zapazio i znam da se u kritičkom govoru njihovih zemljaka reči "lepo" i "uzbudljivo" iznova više koriste od reči "poetičko".
Antologija novije američke poezije, u izdanju "Oktoiha", koja ima podnaslov "Novi pesnički poredak" uistinu je novina i novost, informacija i potvrda vitalnosti i verbalne snage poezije i pesnika kojima nema kraja i ništa, osim talenta, ne stoji kao prepreka. I kada su direktni, iskreni, brutalni, ono imaju gipkost i udarnu snagu, sopstvenu formulu i autonomiju. Apsolutnu slobodu u izboru tema prati uvek i velika koncentracija, prava reč, prezentacija a ne dekoracija.
Antologiju prati i sva antologičarska aparatura: biografije, izvori, literature, popis dosadašnjih antologija, itd. Čitanje i recitacija ove dragocene hrestomatije je tek počela. Da li će novi pesnički poredak biti i novi svetski poredak, videćemo u narednim prilozima za upoznavanje i vrednovanje. Američka poezija ostaje američka poezija i sve nijanse, slova razlike vide se tek u nizu čitanja i poređenja.
Izabrani pesnici
U dva ciklusa "Poslednji puritanci u carstvu pacova" i "Prijatni otrovi" objavljena je poezija autora čija su imena: Čarls Bernstin, Alen Dugen, Ilejn Ekvi, Edvard Fild, Linda Greg, Alen Grosman, Lin Hedžinien, Rejmond Karver, Klark Kuliy, En Loterbak, Lora Morijarti, Majkl Palmer, Bob Perelman, Džerom Rotenberg, Ron Silimen, Ai, Barbara Barg, Nensi Berg, Mei - mei Bersenbruge, Čena Blok, Li-En Braun, Meksin Černof, Filip Dejsi, Lisa Džarnot, Filis Dženovic, Rasel Edson, Sem Ejbrams, Suzan Feldman, Alen Ginzberg, Piter Gizi, Albert Goldbart, Džesika Hagedron, Mark Halidej, Suzan Hau, En Hejli, Pol Huver, Džon Jau, Robert Klajn Engler, Tom Klark, Džejn Kortez, Robert Krili, Lari Levis, Dorien Lo, Stiv Mekaferi, Sintija Mekdonald, Dženifer Moksli, Dženifer L. Noks, Džena Ozman, Medž Rigejn, Džoen Ritelik, Marta Ronk, Dejvid Sent Džon, Čarls Simić, Šeron Skol, Rod Smit, Džulijana Spar, Džejms Šeri, Suzan M. Šulc, Li Teverou, Džim Valentajn, Robert Luis Viks, Elizabet Vilis, Mark Volas, En Vodman, Rozmari Voidrop, Beret Voten.
Milan Živanović
