01.01.00
Nin
26.7.2001.
Ljubavni jadi
Više od stotinu najlepših pisama sabranih u antologiji "Anđeo iza ogledala" koja je upravo objavljena u biblioteci "Alexandria"
Ako se složimo sa davnašnjim zapisom o ljubavi kao najuzbudljivijem iskustvu, onda prihvatamo i autorovu tvrdnju da je osećanje ljubavi uvek isto i pod kapom nebeskom javlja nam se u jedinstvenom obliku. Ljubav ne poznaje evoluciju, reći će Žaneta Đukić-Perišić i u svom uvodu iza kojeg će uslediti 250 stranica, reći će i ovo:
"Knjiga koju predstavljam čitaočevoj pažnji nastala je, pre svega, iz uverenja da osim što su ljubavni odnosi sami po sebi uvek zanimljivi, oni mogu imati drugu, dublju dimenziju ako ih proživljavaju i o njima govore umetnici čije je poslanje na zemlji da promišljaju i razumeju svet. I odista, kada o ljubavi pisma pišu majstori reči koji su obeležili povest čitave jedne velike oblasti ljudskog delovanja - više nije reč samo o jednoslojnom izražavanju osećanja. Mi se susrećemo sa autentičnim umetničkim činom, jer neponovljiva artikulacija ljubavnih osećanja izmiče prostoti opštih mesta."
Ako bizarnosti u izražavanju ljubavi ostavimo za kraj, ova antologija formalno počinje Ovidijevim savetima "njemu" i "njoj" kako pisati ljubavna pisma, a zatim sledi više od stotinu pisama koja su ostala sačuvana do danas. Otkad je Sveti Jovan Zlatousti pisao Olimpijadi, Eloiza Abelaru, Henri VIII Ani Bolen, Bajron Terezi Gvičoli, Kafka Mileni Jesenskoj, Henri Miler Anais Nin, Andrić Milici, Krleža Beli, Isidora Sekulić Dučiću, Viktor Igo Adeli Fuše, Tomas Man Katji Pringshajm, Šiler Šarloti Legefeld, Flober Lujzi Kole, Rilke Lu Andreas Salome...
Ako se o telesnim strastima u većini pisama piše uzdržano i oprezno, ima i onih u kojima se "one stvari" nazivaju pravim imenom. Tako, najslavniji Dablinac, DŽems DŽojs, autor nezaobilaznog bisera svetske istorije književnosti "Uliksa", piše Nori Džojs 7. avgusta 1909. i pita:
"Da li je Džordž moj sin" Prva noć kad sam spavao sa tobom u Cirihu bila je 11. oktobra, a on se rodio 27. jula. To iznosi devet meseci i 16 dana. Sećam se da je te noći bilo vrlo malo krvi. Da li te je iko pojebao pre nego što si došla k meni? Pričala si mi da je neki gospodin po imenu Holohan (naravno, dobar katolik koji redovno ispunjava svoje uskršnje dužnosti) hteo da te pojebe dok si bila u onom hotelu, upotrebljavajući ono što nazivaju kurtonom. Je li to i učinio? Ili si mu dozvolila samo da te miluje i pipa rukama?"
Lako je čoveku bez strasti da se ponaša odmereno i oprezno - reći će u jednom od pisama Matildi Dembrovskoj Anri Bejl, poznatiji kao Stendal. Ova pisma su puna strasti, ali o putenoj požudi na jedan način pišu mladi (Apoliner, Elijar...), a na drugi način oni čija tela napušta moć (Miler, Turgenjev...) Na jedan način piše Viktor Igo svojoj ženi, na drugi način ljubavnici. Akteri ovih pisama su i tragični pisci poput Vladimira Majakovskog koji će svoju vezu sa Ljiljom Triole, ženom Osipa Brika, okončati samoubistvom, ali i blazirani egzibicionisti poput Henrija Milera i Anais Nin, a između njih Milerova žena DŽun Mensfild. Sa Henrijem Milerom je ova kontroverzna američka spisateljica doživela razarajuću strast, a kada se zaljubila u njegovu ženu DŽun, pisala joj sledeće: "Jutros sam se probudila s dubokom i očajničkom željom za tobom. Imam čudnovate snove. Čas si mala i meka i gipka u mom naručju, čas si moćna, vladaš i vodiš. Istovremeno si i poput leptirice i nesavladiva. DŽun, ko si ti? Znam da si napisala ljubavno pismo Henriju, i patila sam. Otkrila sam barem jednu radost, a to je da mogu s Henrijem otvoreno razgovarati o tebi. To sam učinila zato što sam znala da će te više voleti. Podarila sam mu svoju Džun, tvoj portret koji sam islikala rečima onih dana koje smo proveli zajedno... Sad mogu reći Henriju: "Volim DŽun", a da se on ne bori protiv naših osećanja, da ih se ne gnuša. Dirnut je. A ti, DŽun? Šta to znači što mi nisi pisala?... Zar sam ja san za tebe, zar ti nisam stvarna i topla?..."
R. S.
