Svetlana Velmar-Janković

Svetlana Velmar-Jankovic se rodila u Beogradu, skolovala u Beogradu i zivi u Beogradu.Kao sekretar i urednik casopisa "Knjizevnost“ bila je i u urednistvu koje je vodio Eli Finci i u urednistvu koje je vodio Zoran Misic. Dugo je godina uredjivala, u Izdavackom preduzecu "Prosveta“, edicije savremene jugoslovenske proze i esejistike. Osnovala je biblioteku "Bastina“.Objavila je romane: Oziljak (1956, drugo, preradjeno izdanje 1999), Lagum (1990) i Bezdno (1995); eseje: Savremenici (1968) i Ukletnici (1993); zbirke pripovedaka: Dorcol (1981), Vracar (1994), Glasovi (1997); price za decu Knjiga za Marka (1998); molitve Svetilnik (1998) i dramu Knez Mihailo (1994).Nagrade: "Isidora Sekulic“, "Ivo Andric“, "Mesa Selimovic“, "Djordje Jovanovic“, "Bora Stankovic“, "Pera Todorovic“, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najcitaniju kwigu u 1992. godini, Ninova nagrada za roman godine za Bezdno (1995), Nagrada "Politikinog zabavnika“, Nagrada "Neven“ i Nagrada "6. april“ za zivotno delo o Beogradu.Prevodjena na engleski, francuski, nemacki, spanski, italijanski, bugarski i madjarski jezik.