Porota

Biblioteka "Megahit" izdavačke kuće "Narodna knjiga" iz Beograda postala je bogatija za još tri dela od kojih je najnoviji roman Marija Vargasa Ljose "Don Rigobertove beležnice" svakako najviše očekivano jer predstavlja nastavak Ljosine prethodne knjige "Pohvala pomajci".

"Don Rigobertove beležnice" prevela je na srpski jezik Olivera Bulajić a moto knjige, misli Helderlina i Montenja o životu kao pukom odrazu snova, čitaoca odmah upućuje na Ljosinu nameru da kroz junaka koji živi između stvarnosti i maštanja simbolično progovori o skromnim mogućnostima čoveka i beskrajnoj žudnji za onim što mu je nedostupno.

O sudbini i nadanju

Mario Vargas Ljosa je veoma prevođen na naš jezik i, prema rečima Radivoja Mikića, književnog kritičara, gotovo da ima status "domaćeg" pisca. "Don Rigobertova beležnica" žanrovski je, kaže Mikić, polivalentno delo. U njoj su, uslovno, dva tipa romana, roman tajni i roman ljubavi. Don Rigoberto je u životu direktor osiguravajućeg društva; u beležnicama, sasvim drugi čovek koji na stranicama dnevnika otkriva sebe kao hedonistu, erotomana, i egzotičnog maštara. Drugim rečima, "Don Rigobertova beležnica" je hronika stvarnog, i izmaštanog života, kroz koju Mario Vargas Ljosa ispisuje divne stranice priče o umetnosti i žudnji.

Pripadajući talasu slavnih latinoameričkih autora koji su napravili "bum" u svetskoj literaturi u drugoj polovini prošlog veka, Mario Vargas Ljosa u ovom romanu dočarava lik čoveka koji život ne posmatra kao sudbinu, već kao mogućnost za uživanja. No, ta uživanja u sebi imaju koliko romantičarsku viziju, toliko i onu drugu, demonsku. I jedna i druga podložne su manipulacijama pa se knjiga Marija Vargasa Ljose, smatra Radivoje Mikić, može čitati i kao priča o čoveku modernog doba čija podeljenost između onog ostvarenog i željenog, između potrebe duha i tela, seže i do svojevrsne shizofrenije. "Don Rigobertova beležnica" je još jedan uzlet Marija Vargasa Ljose do samih dubina čovekove prirode.

Bolji čovek, i porota

Anita Nair, književnica iz Indije, u čijoj smo knjizi "Kupe za dame" uživali koliko prošle godine, sada nam nudi ponovo zanimljivu prozu pod imenom "Bolji čovek". Reč je o delu koje je kao i "Kupe za dame" preveo Vladimir D. Janković, a koje ovog puta govori o ambicioznom, ali toplom i maštovitom neženji Mukundananu koji se vraća u svoje rodno selo u Indiji.

"Bolji čovek" je, inače, prvi roman koji je 1998. godine objavila Anita Nair, i po kojem je i postala poznata u svetu. Preveden je do sada na nemački, italijanski, francuski..., a sada i naši čitaoci imaju mogućnost da ga pročitaju. Ko je uživao u "Kupeu za dame", toj toploj priči u kojoj se prepliću sudbine nekoliko žena, i sada se može uveriti u sposobnost autorke da kroz život svojih junaka i njihove postupke razmišlja o karmi, i mogućnosti njenog izbegavanja. Ima li šanse pojedinac koji želi da pobegne od snage jednoumlja mase tako što joj se odupire sopstvenim navikama i odbrambenim mehanizmima? Odgovor na ovo pitanje možemo saznati samo čitanjem "Boljeg čoveka" Anite Nair.

"Porota", roman Džona Grišama (prevod sa engleskog Tea Jovanović) još je jedno delo popularnog američkog hit-pisca na našem jeziku. Džon Grišam, po struci advokat, bavio se svojom profesijom deset godina da bi se potom potpuno posvetio pisanju. Poznate su njegove knjige (prema nekim su snimljeni i filmovi) "Firma", "Dosije Pelikan", "Klijent", "Vreme za ubijanje", "Testament"... Grišam spada u najpopularnije pisce u svetu, a romanom "Porota" ulazi u zamršeni svet prava, uzimajući za temu spor duvanske industrije koja nikada do sada nije izgubila parnicu sa porodicom preminulog pušača. U zamršenoj igri obe strane, na pretpostavljeno neutralnom polju nalazi se – porota. Kako proces odmiče, u sobi za porotnike zbivaju se sasvim neobične stvari, i porota polako počinje da izmiče kontroli. Grišam je stvorio još jedan napeti triler, sasvim u skladu sa svojim prethodnim delima koja su ponela laskave ocene.

A. Cvijić