O književnosti

Umberto Eko, rođen 1932. godine u Alesandriji ( Pijemont), profesor je semiotike na univerzitetu u Bolonji. Najznačajnija esejistička dela: Otvoreno delo (1962), Traktat o opštoj semiologiji (1975), Kultura informacija i komunikacija (1968), Lector in Fabula (1979), Umetnost i lepo u esteci srednjeg veka (1987), Granice Tumačenja (1990), Šest promenada po šumama proze (1994), Spisi o moralu (1996), Između laži i ironije (1997) i Kant i kljunar (1998). Svetsku reputaciju stekao je romanima Ime ruže (1980), Fukoovo kaltno (1988), Ostrvo dana pređašnjeg (1994) i Baudolino (2001) koji su dobili prestižne nagrade i bili bestseleri u mnogim zemljama u kojima su preveđeni.