Looney Tunes

Književnici koji su postali književni likovi, književnost koja više nije druga strana stvarnosti već stvarnost po sebi!
Da, bila su to teška vremena. Srbija bez romana. Romani bez Srbije. A poslednji čas da se to popravi. Jer, stizali su zloslutni glasi sa trulog zapada: kraj romana se bliži. To se moralo – mislio je Disident – sprečiti po svaku cenu.
Prvi tom manično-paranoične istorije srpske književnosti – kao i naslovna luda melodija, oscilira u misterioznim ubistvima, ratu, sunovratu smisla... Pisci žive svoju književnost a „očevi nacije“ podgrevaju veru da se sve prvo dešava u književnosti, pre nego što se desi u stvarnosti. Krojeći granice nekih budućih imaginarnih zemalja, kao vlasnici i baštinici prošlosti, oni pokušavaju da izmene budućnost iako ona – a to znaju samo pravi posvećenici i pisac ove knjige – više ne postoji. I dok traje putovanje između fiktivnih gradova i stvarnih književnih dela, mrtvi ne žele da budu u svojoj smrti a živi beže iz života, romanom krstare u crnom mercedesu četiri obućara-mistika koji privode zabludele ovčice pravdi i istini Božjoj.
Ako je jedna od osnovnih poetičkih osobenosti moderne književnosti da provocira ustaljen sistem vrednosti, onda ova knjiga unutar svoje manično-paranoične melodije dovodi u pitanje samo postojanje, locirajući „nedodirljive“ nacionalne mitove i njihove posvećenike u crnohumornu perspektivu bliske prošlosti ali i još uvek aktuelne stvarnosti.Roman koji je dobio dva glasa (od 5 mogućih) u trci za NIN-ovu nagradu za roman godine. Manično-paranoična istorija srpske književnosti u periodu od 1979-1990. Radnja romana smeštena je u burne osamdesete godine i predstavlja subjektivnu anatomiju raspadanja simulakruma. Osim fiktivnih, u ovom romanu se, kao junaci, pojavljuju i stvarni pisci i političari u neprestanom sukobu realnog i fiktivnog roman je jedno viđenje najnovije srpske literature predstavljen u formi pseudoistorije.