Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala

Nin
17.01.2003.

Koeljo o Beogradu, Srbima

Na sto pedeset stranica izuzetno luksuznog papira, a bogate i raznovrsne sadržine, upravo je iz štampe izašao najnoviji, novogodišnji i božićni broj, JAT-ove Nove revije (JAT NENj revienj), magazina koji se, inače, prvi put pojavio u avionima naše nacionalne kompanije u proleće 1976. godine. Među tekstovima (Sto godina avijacije, Skijanje na Kopaoniku, Priča o filmu ?Zona Zamfirova?, Turistička razglednica: Na lepom, plavom Dunavu i nizu drugih) izdvaja se ekskluzivni intervju sa izrazito popularnim piscem Paolom Koeljom pod naslovom ?San koji se živi?. U njemu autor bestselera kao što su ?Alhemičar?, ?Na obali reke Pijedro sedela sam i plakala?, ?Veronika je odlučila da umre? i najnovijeg ?Đavo i gospođica Prim? o Beogradu kaže: ?Kada sam prvi put došao, tražio sam sebe. Bio sam izgubio svoju dušu i želeo sam da je povratim. Došao sam da vidim mesta o kojima mi je pričala moja prva žena, Beograđanka. Istina, bilo je to bezmalo pre dve decenije i ne sećam se toliko samog grada, ali mnogo toga nisam zaboravio: kuvano vino koje sam ovde prvi put probao, zatim tursku kafu... I naravno, divnu, toplu domaću atmosferu, prijatelje koje sam često posećivao. Već u prvom kontaktu s vašim narodom bio sam ushićen tom ogromnom životnom radošću koju u sebi nose Srbi. To me je veoma iznenadilo. Vaš narod ima dušu, vaši ljudi su spremni da uvek i svima pomognu. I muškarci i žene jednako su snažni duhom. A, opet, u isto vreme otvoreni za najdublja osećanja, za ljubav.?
Povodom specijalnog, prazničnog izdanja Nove revije priređeno je i malo slavlje na kome je o časopisu govorila direktor JAT-ovog ?Medija centra? Miroslava Nešić-Brkić rekavši pored ostalog: ?Iako Nenj Revienj po opštem mišljenju predstavlja pravi vodič kroz prirodne lepote koje kao zemlja posedujemo i visokokvalitetan hologram aktuelnih kulturnih događaja, manifestacija i ličnosti, u novoj 2003. godini Nenj Revienj će se pojaviti u novom izdanju, sa izmenjenim dizajnom i sa jednim dinamičnijim uređivačkim konceptom koji za cilj ima pomeranje kvaliteta časopisa.?

J. L.

Dela Paula Koelja prevedena su na 56 jezika, objavljena u 140 zemalja, i prodata u tiražu od ukupno 37 miliona primeraka.Paulo Koeljo vodio je izuzetno zanimljv život. Duh pobune odredio je njegovu mladost: bio je hipik, pisao je tekstove za pesme nekolicine čuvenih brazilskih pop zvezda, uključujući i Elisa Reginu i Raula Seišasa. Kratko posle toga zaposlio se kao novinar.Paulo Koeljo je proučavao magiju i okultizam od svoje 25. godine. Pošto je pešice prešao put hodočasnika dug 830 km do Santjaga de Kompostele, napisao je 1986. godine knjigu Dnevnik jednog čarobnjaka, koja je ubrzo postala bestseler u Brazilu.Nakon Alhemičara (1988), koji je njegov prvi svetski bestseler, Koeljo je objavio još osam knjiga: Brida (1990), Valkirije (1992), Maktub (1994), Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala (1994), Peta gora (1996), Priručnik za ratnika svetlosti (1997), Veronika je odlučila da umre (1998)i Đavo i gospođica Prim. Deset godina su svi romani Paula Koelja zauzimali najviša mesta na listama bestselera širom sveta. Prema francuskom magazinu Lire rangiran je kao drugi najprodavaniji pisac sveta (mart 1999). Nominacija je zasnovana na relevantnim bestseler-listama u velikom broju zemalja na svim kontinerntima.Kritika je posebno naklonjena njegovoj poetici, realističnom i filozofskom stilu pisanja, i simboličnom jeziku koji se ne obraća našem razumu, već našim srcima.Pored knjiga, piše i nedeljne kolumne u mnogim svetskim listovima.Osnivač je Instituta Paulo Koeljo, koji obezbeđuje pomoć najugroženijim slojevima brazilske zajednice, naročito deci i starima. Poverena mu je dužnost specijalnog savetnika Uneskovog programa: "Duhovno ujedinjavanje i interkulturološki dijalog"; nedavno je pristupio Upravnom odboru fondacije Švab za socijalna pitanja.On je prvi autor nemuslimanske veroispovesti od islamske revolucije 1979. koji je pozvan na razmenu ideja u Iran. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada: Bambi (Nemačka 2000), Kulturni dijalog (dodeljuje Budimpeštanski klub, Nemačka 2001), Dvadeset treća internacionalna nagrada Italije (2001), Nagrada Kristalno ogledalo (Poljska 2000), Vitez legije časti (Francuska 2000), Nagrada Kristal Svetskog ekonomskog foruma (1999), Zlatna medalja Galicije ([panija 1999), Nosilac ordena Rio Branko (Brazil 1998), Zlatni bestseler (Jugoslavija "95, "96, "97, "98, "99, 2000), Mežunarodna nagrada Flajano (Italija 1996), Vitez umetnosti i književnosti (Francuska 1996), Nagrada čitateljki časopisa El (Francuska 1995).