Iskustva prošlosti

U srpskoj stručnoj literaturi zbilo se malo čudo. U njenim arhitektonskim poljima suša vlada godinama i samo zahvaljujući upornim pojedincima održava se njen preskromni bilans. Iako se u urbanizmu i arhitekturi obrću ogromna novčana sredstva, Srbija nema svoje profesionalno glasilo, ni sređenu izdavačku delatnost. I kada se danas pojavi knjiga na čijim koricama bez presedana stoji „Treće izdanje,“ kako to ne doživeti kao pravo iznenađenje, o kome treba razmisliti. U pitanju je knjiga „Iskustva prošlosti“ (izdavač „Građevinska knjiga“) autora prof. dr Miloša Perovića, pisca većeg broja knjiga i značajnih tekstova iz oblasti urbanizma i arhitekture. Knjiga predstavlja izvanrednu studiju o genezi nastajanja i razvijanja gradova, ali i sintezu projekcija koje praksu upućuju na korišćenje istorijskih iskustava prošlosti. Prate je mnoštvo starih gravira, mapa, savremenih projekata, kao i zavidan izbor teoretskih napisa najpoznatijih teoretičara grada, od antičkih vremena do Brazilije i Novog Beograda. Autor u konfrontaciji različitosti traži savremenu održivost grada.
U centar razmatranja stavlja Beograd sa fenomenom Novog Beograda na čijem primeru proverava iskustva prošlosti. U jednoj sekvenci raspravlja o gubljenju osećanja za razmeru čoveka prema svom okruženju ilustrujući to frapantnim primerom jednog novobeogradskog bloka u koji staju istorijske granice čitavog Dubrovnika, Korčule, i još Dioklecijanove palate (slika). Prevodeći teoriju u pragmu, Perović odbacuje unapred definisana rešenja koja se nude sa jednog mesta za svaku priliku i svaki problem, zalažući se za proverene istorijske postupke za stvaranje graditeljskog reda, preko planski utvrđenih fokusnih tačaka, koje bi trebalo da razrađuju kreativni projektanti pluralističkih opredeljenja.
Kada se pre dve decenije pojavilo prvo izdanje knjige, bio je to XX vek i vreme kada su se donosile sudbonosne odluke o razvoju Beograda, pa su kao svojevrsno upozorenje iz knjige zvučale reči Džejn Džekobs: „Moderni urbanizam je u suštini čudna smena nauke, kvazinauke, umetnosti i ubeđenja, dogmatizma i neproverenih činjenica.“ Nažalost, kroz sve protekle godine, sve je ostalo gotovo isto. Novo izdanje „Iskustva prošlosti“ pojavilo se opet u trenutku kada se Beograd nalazi pred sudbonosnom odlukom o gradnji metroa, nerazumno ostavljenog pod tepih neodgovornosti upravljača grada.
U Beogradu je ovog meseca u organizaciji Skupštine grada održan međunarodni naučni skup „Beč – Beograd“ - održivi transportni sistem, na kome bečki eksperti koji upravljaju saobraćajem Beča treba da arbitriraju i pomognu donošenju odluke: da li u Beogradu graditi klasični metro ili tzv. laki metro, tehnički usavršen tramvaj, znatno jeftiniji sistem, ali trajno suočen sa opstankom semafora. Dok su suprotstavljene strane izlagale svoja rešenja, inženjerskom tehnicizmu suprotstavljale su se premise iz knjige „Iskustva prošlosti“ prema kojima je saobraćaj u gradu primordijalna urbanistička kategorija. Urbanizam je aksiomatična prethodnica svim planiranjima u razvoju i uređenju nastavljenog prostora. Jedan od učesnika na pomenutom skupu citirao je Kamila Zitea, kultnog teoretičara grada, koji je još u 19.veku rekao: „Gradu treba vratiti dostojanstvo da on bude odeven u najbolje nedeljno odelo, umesto da bude samo splet saobraćajnih arterija.“
Neposredno pred donošenje odluke o preporukama za metro, ma kakve one bile, bečke saobraćajne stručnjake trebalo bi podsetiti na sopstvena značajna iskustva prošlosti, i reči njihovog vrlog sugrađanina Zitea, koje nam danas padaju kao melem na dušu, jer od njih mnogo zavisi hoće li Beograd dobiti „najbolje nedeljno odelo.“ Do tada ostaje bojazan da sve ne bude kao u pesmi Vojislava Ilića „Maskenbal na Rudniku.“
Ako bismo se poslužili Iskustvima prošlosti, bojazni bi bile raspršene.

Mihajlo Mitrović