720 din. | Nevidljiva čudovištaAutor: Čak Palahnjuk Uspešna manekenka ima sve: momka, karijeru, odanu najbolju prijateljicu.Ali kad nakon iznenadne "nesreće" na autoputu ostane unakažena i nesposobnada govori, ona se iz prelepog središta pažnje pretvara u nevidljivočudovište, toliko nakazno da se svi pretvaraju da ne postoji.Pojavljuje seBrendi Alegzander, mis sveta, koju samo jedna operacija deli od sna dapostane prava žena. Ona će je naučiti da ponovno stvaranje sebe zahtevabrisanje čitave prošlosti i izmišljanje nečeg boljeg, kao i to da sespasenje krije na poslednjem mestu na kom bismo poželeli da ga potražimo.Glavnajunakinja mora temeljno da se osveti Ivi, svojoj koleginici s piste inajboljoj prijateljici, da otme Manusa, svog dvoličnog bivšeg dečka, i dase s Brendi otisne u potragu za potpuno novom prošlošću, sadašnjošću ibudućnošću. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Američka književnost Ostali naslovi iz oblasti: Romani        |
detalji
prikazbiografijaDetalji
Izdavač: FESTINA LENTE
Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-88825-00-9
Redni broj izdanja: 1
Format: 20 cm
Broj strana: 233
Povez: Broširani povez
Prikazi
14.08.12 Večernje novosti
Romani Čaka Palahnjuka na srpskom
Prvi put na srpskom jeziku objavljen je roman „Nevidljiva čudovišta“. Do kraja meseca pojaviće se i roman „Bljuc“
PRVI put na srpskom jeziku objavljen je roman Čaka Palahnjuka „Nevidljiva čudovišta“, u prevodu Aleksandra Milajića, a do kraja meseca pojaviće se i njegov roman „Bljuc“ - oba u izdanju nove izdavačke kuće „Festina Lente“.
Palahnjuk je autor čuvenog romana „Borilački klub“ iz 1996, po kome je tri godine kasnije Dejvid Finčer snimio istoimeni film sa Bredom Pitom, Edvardom Nortonom i Helenom Bonam Karter u glavnim ulogama.
Ovog američkog pisca iz Portlanda nazivali su svojevremeno čudom od deteta, i jednim od najsvežijih i najintrigantnijih autora kakvih već dugo nije bilo. Kao zavodljivi satiričar savremenog društva, Palahnjuk je stekao veliki broj poklonika među čitalačkom publikom u svetu.
U romanu „Nevidljiva čudovišta“, Palahnjuk se poigrava sa opsednutošću savremenog društva fizičkim izgledom i spoljašnjom lepotom, modnom industrijom, kao i sveprisutnim gubitkom sopstvenog identiteta u potrošačkom društvu. U poređenju sa „Nevidljivim čudovištima“, njegov šokantni prvenac „Borilački klub“ čini se kao lagana vožnja čezama.
„Ako ne mogu da budem prelepa, želim da budem nevidljiva“, moto je glavne junakinje dela, uspešne manekenke koja nakon iznenadne „nesreće“ na auto-putu, ostaje unakažena i nesposobna da govori, te se ona koja je zbog svoje lepote bila u središtu pažnje, pretvara u nevidljivo čudovište, toliko nakazno da se svi pretvaraju da ne postoji...
VEZE SA KINOM NOVA izdavačka kuća „Festina Lente“, kako je za „Novosti“ rekla njena direktorka Milica Bojković, nastojaće da knjige koje objavljuje imaju osobeni vizuelni identitet, i da svoje promocije pravi u vidu performansa. U planu je izdavanje knjige kineskog autora Cai Đuna, kao i drugih autora iz azijskih zemalja, a „Festina“ ima i internet stranicu na kineskom.
B. Đ.
PRVI put na srpskom jeziku objavljen je roman Čaka Palahnjuka „Nevidljiva čudovišta“, u prevodu Aleksandra Milajića, a do kraja meseca pojaviće se i njegov roman „Bljuc“ - oba u izdanju nove izdavačke kuće „Festina Lente“.
Palahnjuk je autor čuvenog romana „Borilački klub“ iz 1996, po kome je tri godine kasnije Dejvid Finčer snimio istoimeni film sa Bredom Pitom, Edvardom Nortonom i Helenom Bonam Karter u glavnim ulogama.
Ovog američkog pisca iz Portlanda nazivali su svojevremeno čudom od deteta, i jednim od najsvežijih i najintrigantnijih autora kakvih već dugo nije bilo. Kao zavodljivi satiričar savremenog društva, Palahnjuk je stekao veliki broj poklonika među čitalačkom publikom u svetu.
U romanu „Nevidljiva čudovišta“, Palahnjuk se poigrava sa opsednutošću savremenog društva fizičkim izgledom i spoljašnjom lepotom, modnom industrijom, kao i sveprisutnim gubitkom sopstvenog identiteta u potrošačkom društvu. U poređenju sa „Nevidljivim čudovištima“, njegov šokantni prvenac „Borilački klub“ čini se kao lagana vožnja čezama.
„Ako ne mogu da budem prelepa, želim da budem nevidljiva“, moto je glavne junakinje dela, uspešne manekenke koja nakon iznenadne „nesreće“ na auto-putu, ostaje unakažena i nesposobna da govori, te se ona koja je zbog svoje lepote bila u središtu pažnje, pretvara u nevidljivo čudovište, toliko nakazno da se svi pretvaraju da ne postoji...
VEZE SA KINOM NOVA izdavačka kuća „Festina Lente“, kako je za „Novosti“ rekla njena direktorka Milica Bojković, nastojaće da knjige koje objavljuje imaju osobeni vizuelni identitet, i da svoje promocije pravi u vidu performansa. U planu je izdavanje knjige kineskog autora Cai Đuna, kao i drugih autora iz azijskih zemalja, a „Festina“ ima i internet stranicu na kineskom.
B. Đ.
Biografija
Čak Palahnjuk
Pre nego što će se proslaviti romanom Fight Club, Čak Palahnjuk je radio kao mehaničar u servisu za popravku kamiona, gde je većim delom i napisao priče koje je povezao u roman iz kog će kasnije iznići i kultni film. Palahnjuk je rad na Fight Clubu započeo frustriran odbijanjem na koje je naišao kod izdavača prilikom pokušaja da objavi svoj rukopis Nevidljiva čudovišta (Invisible Monsters), priču o unakaženom foto-modelu koji se uz pomoć svog transseksualnog pratioca sveti bivšem dečku i najboljem prijatelju. Rukopis je odbijen kao previše rizičan za objavljivanje, i Palahnjuk je rešio da "skine rukavice" i napiše nešto za šta je smatrao da izdavači nikad neće smeti da objave, apokaliptičnu, crnohumornu priču o usamljeniku koji ulazi u bizaran odnos sa harizmatičnim i opasnim underground liderom i peripetijama koje proizilaze iz tog odnosa. Ispostavilo da je ta priča ne samo objavljena, nego je svom autoru donela i kultni status.Potom dolazi Preživeli, knjiga objavljena u LAGUNI, kao i Zagrcnut, roman čija je centralna ličnost ovisnik o seksu koji po restoranima glumi napade gušenja hranom (priča je delimično zasnovana na autorovoj ličnoj tragediji – 2001. njegovog oca je ubio bivši muž očeve ljubavnice, a Palahnjuk je romanom pokušao da otkrije kako seksualna kompulzivnost može uništiti nečiji život).Palahnjukovi zapleti i način pripovedanja definitivno nisu za svakoga, ali kritičari ostaju impresionirani njegovim talentom za pisanje, darom za satiru i neospornom originalnošću.
