Iz sna ka čemu?

Pošto je u ovoj knjizi reč o filozofskom pristupu Žaku Lakanu i njegovoj verziji Frojdove psihoanalize, razumljivo bi bilo da je, ako smo laici, čitamo s priličnim poteškoćama u pogledu razumevanja. Ali, uz Frojda i Lakana, tu je kao nepresušni izvor živopisnih, duhovitih i provokativnih, mada zbog toga ne manje delotvornih i ubedljivih paradigmi, paradoksa i ilustracija slovenački glagoljivi mislilac Slavoj Žižek – pa ćemo biti maltene razočarani, budući da je Kaićeva knjiga pitkija nego što smo strepeli i čitamo je bez veće muke u njenoj inteligentnoj razigranosti i kritičkoj invenciji.
Kad neko, u dobrom društvu sa Žižekom i u duhu sa njim, dovoljno i nesebično zaposedne analitičku teoriju i građu i prodre u psihoanalitičko interpretiranje, prepoznajući njegove prilike i granice, otvaraju mu se svakojaki vidici za razmatranje temeljnih pojmova tog osvojenog znanja i njihovih implikacija u rečima i delima, kako u akademskoj i kreativnoj tako i u popularnoj kulturi. Stoga je ova knjiga bogata vidicima, a njen autor ne odvraća pogled od njih. Vodi produktivan dijalog. Otkriva skriveno, nevidljivo prevodi u vidljivo. Saznajemo povremeno i ono što ne bismo želeli da znamo u našim javama, snovima, košmarima. Šta je u njima? Ima li u njima dovoljno mesta da išta bude u njima? Mesta za nas, za naše rođenje? Istovremeno, Kaić nam nagoveštava i šta bi moglo biti s one strane njih, tamo gde više nije izvesno da li boravimo u kosmosu ili haosu, da smo u zamci ili smo sami zamka. Kako god bilo, kad smo zahvaćeni neizvesnostima, dobro će nam pasti čitanje ove knjige. Možda nam neće pomoći da stvari učinimo izvesnijim, ali će barem neizvesnosti biti produbljenije, pa otuda i podsticajnije. A tamo, kaže pesnik, gde je opasnost, raste i ono spasonosno, makar u snu.
Jovica Aćin