740 din. | Američki dervišAutor: Ajad Aktar Prevodilac: Marko Mladenović Naslov originala: American Dervish / Ayad Akhtar Hajat Šah je mladi Amerikanac. Njegov uobičajeni život – odlasci u školu, igranje bejzbola i video-igara – odlikuje se samo njegovim pakistanskim nasleđem i čestim zatezanjem odnosa između njegovih roditelja, koji se svađaju zbog nečega što je on odveć mlad da shvati. A onda stiže Mina, i sve se menja. Mina je najstarija drugarica Hajatove majke. Nezavisna je, lepa i bistra, i iz Pakistana stiže na prag kod Šahovih kada se raspadne njen nesrećni brak. Čak ni Hajatov sumnjičavi otac ne može da porekne da Mina u njihov dom unosi bodrost i sreću. Njena duboka duhovnost oživljava muslimansku veru porodice, što kod Hajata nailazi na odjek kao ništa dotada. Proučavajući Kuran pored Mine i uživajući u njenoj usrdnoj pažnji, on oseća da ima jedan sasvim novi cilj i da je sve više zaljubljen u svoju učiteljicu. Kada Mina upozna čoveka s kojim počne da se viđa, Hajat se oseća iznevereno. Njegove rastuće strasti, i duhovne i ljubavne, primoravaju ga da preispita sve u šta je poverovao kao u istinu. Upravo kada Mina pronađe sreću, Hajat je prinuđen da nešto učini – nešto što će imati razorne posledice po sve koje on najviše voli. Američki derviš je blistavo napisan, odmeren i emotivno silovit pogled na uzajamno delovanje vere i savremenog života. I sam Aktar odrastao je na Srednjem zapadu Amerike, te posredstvom Hajata Šaha čitaocima slikovito prikazuje moćne sile koje utiču na mladiće i devojke koji odrastaju kao muslimani u Americi. Ovo je iskren, ličan roman o kojem će čitaoci razmišljati dugo nakon što okrenu poslednju stranicu. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Američka književnost Ostali naslovi iz oblasti: Romani        |
detalji
odlomakintervjuDetalji
Izdavač: LAGUNA
Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-521-0903-6
Redni broj izdanja: 1
Format: 21 cm
Broj strana: 356
Povez: Broširani povez
Odlomak
Intervju
13.02.12 Večernje novosti
Vera kao minsko polje
Ajad Aktar
Pisac pakistanskog porekla govori za “Novosti” o romanu “Američki derviš“. U vremenima krize, čini se da nestabilnost iznosi na površinu potrebu da se pronađemo
AMERIČKOG pisca pakistanskog porekla, Ajada Aktara nazivaju novim Haledom Hoseinijem (autor “Lovca na zmajeve”), a njegov debitantski, bestseler roman “Američki derviš“ nedavno je objavljen i na srpskom, u izdanu “Lagune”.
U pitanju je savremena priča o muslimanskoj porodici u Americi i uopšte o odnosu muslimanske kulture i zapada.
I sam Aktar odrastao je na Srednjem zapadu Amerike, te posredstvom svog junaka, Hajata Šaha, čitaocima slikovito prikazuje moćne sile koje utiču na mladiće i devojke koji odrastaju kao muslimani u Americi, sukob kulture u kojoj žive i tradicije kojoj pripadaju.
- Želeo sam da čitaocima koji nisu muslimani dočaran kakav je osećaj odrastati kao musliman u Americi. Istovremeno, želeo sam da napišem knjigu koja, iako govori kroz muslimansko iskustvo, može da nađe svoje mesto u velikoj tradiciji američkih doseljeničkih priča. Tako da je knjiga zapravo o veri i o tome šta znači biti Amerikanac - kaže Aktar u ekskluzivnom razgovoru za “Novosti” i srpske čitaoce.
VUDI I ROMER
NA pisanje romana “Američki derviš“ uticalo je bavljenje filmom. Oduvek sam želeo da se u knjizi priča kreće kao u dobrom filmu. Dobar deo romana dat je u scenama, kroz dijaloge i gestove. To je posledica pisanja scenarija, a na mene su najviše uticali Vudi Alen i Erik Romer. Uz njih, strahovito se divim Martinu Skorsezeu i Ingmaru Bergmanu - kaže Aktar.
Ovaj pisac se rodio u Milvokiju, kao pripadnik prvog pokolenja Pakistanaca rođenih u Americi. U knjizi je dočarao vreme osamdesetih godina prošlog veka, kada problemi o kojima piše nisu poprimili sadašnji oblik.
- Odrastati kao musliman danas, veoma mnogo je drugačije nego što je to bilo u osamdesetim, kada sam bio dečak. Biti musliman, danas na Zapadu, postala je politička realnost. Kada sam odrastao, ljudi zapravo i nisu znali ko je među njihovim komšijama musliman. Iako sam se osećao različito, ta različitost mi nije predstavljala nikakav problem - otkriva nam pisac.
Po njegovom mišljenju, zapadni svet nema puno ličnog dodira i iskustva sa islamom, osim onog što gledaju na televiziji i čitaju u novinama.
- Tako je islam postao političko minsko polje. Iskustvo same vere, sasvim je druga stvar i mislim da bi ljudi mogli lako da otkriju da je ta vera mnogo manje strana, nego što misle - kaže Aktar.
Naš sagovornik ima diplomu iz dramaturgije sa Univerziteta Braun i diplomu iz režije Univerziteta Kolumbija, gde je osvojio brojne nagrade za svoj rad. Autor je mnogih scenarija i glavni glumac i koscenarista u filmu “Unutrašnji rat”, koji je premijerno prikazan 2005. godine na filmskom festivalu u Torontu i nominovan za nagradu “Nezavisan duh” za najbolji scenario.
Sada živi u Njujorku, mestu kao poručenom za analizu savremene čovekove potrage za identitetom.
- Pitanja šta znači biti Amerikanac, ili Englez ili Francuz, šta god - pitanja su koja su danas sve nužnija i hitnija. U vremenima krize, čini se da opšta nestabilnost iznosi na površinu našu potrebu da se što jasnije otkrijemo i pronađemo. Amerika je oduvek služila kao najbolji odgovor za najveće i sveobuhvatno pitanje identiteta, ali bilo bi glupo ne priznati da nismo uvek bili tako darežljivi - zaključuje Aktar.
B. ĐORĐEVIĆ
AMERIČKOG pisca pakistanskog porekla, Ajada Aktara nazivaju novim Haledom Hoseinijem (autor “Lovca na zmajeve”), a njegov debitantski, bestseler roman “Američki derviš“ nedavno je objavljen i na srpskom, u izdanu “Lagune”.
U pitanju je savremena priča o muslimanskoj porodici u Americi i uopšte o odnosu muslimanske kulture i zapada.
I sam Aktar odrastao je na Srednjem zapadu Amerike, te posredstvom svog junaka, Hajata Šaha, čitaocima slikovito prikazuje moćne sile koje utiču na mladiće i devojke koji odrastaju kao muslimani u Americi, sukob kulture u kojoj žive i tradicije kojoj pripadaju.
- Želeo sam da čitaocima koji nisu muslimani dočaran kakav je osećaj odrastati kao musliman u Americi. Istovremeno, želeo sam da napišem knjigu koja, iako govori kroz muslimansko iskustvo, može da nađe svoje mesto u velikoj tradiciji američkih doseljeničkih priča. Tako da je knjiga zapravo o veri i o tome šta znači biti Amerikanac - kaže Aktar u ekskluzivnom razgovoru za “Novosti” i srpske čitaoce.
VUDI I ROMER
NA pisanje romana “Američki derviš“ uticalo je bavljenje filmom. Oduvek sam želeo da se u knjizi priča kreće kao u dobrom filmu. Dobar deo romana dat je u scenama, kroz dijaloge i gestove. To je posledica pisanja scenarija, a na mene su najviše uticali Vudi Alen i Erik Romer. Uz njih, strahovito se divim Martinu Skorsezeu i Ingmaru Bergmanu - kaže Aktar.
Ovaj pisac se rodio u Milvokiju, kao pripadnik prvog pokolenja Pakistanaca rođenih u Americi. U knjizi je dočarao vreme osamdesetih godina prošlog veka, kada problemi o kojima piše nisu poprimili sadašnji oblik.
- Odrastati kao musliman danas, veoma mnogo je drugačije nego što je to bilo u osamdesetim, kada sam bio dečak. Biti musliman, danas na Zapadu, postala je politička realnost. Kada sam odrastao, ljudi zapravo i nisu znali ko je među njihovim komšijama musliman. Iako sam se osećao različito, ta različitost mi nije predstavljala nikakav problem - otkriva nam pisac.
Po njegovom mišljenju, zapadni svet nema puno ličnog dodira i iskustva sa islamom, osim onog što gledaju na televiziji i čitaju u novinama.
- Tako je islam postao političko minsko polje. Iskustvo same vere, sasvim je druga stvar i mislim da bi ljudi mogli lako da otkriju da je ta vera mnogo manje strana, nego što misle - kaže Aktar.
Naš sagovornik ima diplomu iz dramaturgije sa Univerziteta Braun i diplomu iz režije Univerziteta Kolumbija, gde je osvojio brojne nagrade za svoj rad. Autor je mnogih scenarija i glavni glumac i koscenarista u filmu “Unutrašnji rat”, koji je premijerno prikazan 2005. godine na filmskom festivalu u Torontu i nominovan za nagradu “Nezavisan duh” za najbolji scenario.
Sada živi u Njujorku, mestu kao poručenom za analizu savremene čovekove potrage za identitetom.
- Pitanja šta znači biti Amerikanac, ili Englez ili Francuz, šta god - pitanja su koja su danas sve nužnija i hitnija. U vremenima krize, čini se da opšta nestabilnost iznosi na površinu našu potrebu da se što jasnije otkrijemo i pronađemo. Amerika je oduvek služila kao najbolji odgovor za najveće i sveobuhvatno pitanje identiteta, ali bilo bi glupo ne priznati da nismo uvek bili tako darežljivi - zaključuje Aktar.
B. ĐORĐEVIĆ
