Jadi kneza Šternenhoha

Ladislav Klima (Ladislav Klíma) rođen je 1878. godine u Domažlicama u Češkoj, a umro u Pragu 1928. Sigurno veći uticaj nego što je autor to priznavao, na njega je ostavila rana smrt gotovo svih članova njegove porodice. Tokom gimnazijskih dana, umrla su mu dva brata, dve sestre i majka. Ostao mu je samo otac. „Mrzeo sam u detinjstvu sve ljude, svaki dodir terao me je na povraćanje“, piše on u Vlastitom životopisu (Vlastní životopis) objavljenom 1937. godine. Izbačen je iz gimnazije 1895. zbog uvrede habzburškog vladara i bilo mu je zabranjeno školovanje na celoj teritoriji Austrougarske, pola godine školovao se u Zagrebu, zatim se vraća u Češku. Veliki deo života proveo je u siromaštvu. Prvu filosofsku knjigu objavio je u svojoj 26-oj – Svet kao svest i ništa (Svět jako vědomí a nic, 1904), svojevrsni manifest imaterijalizma. Sledio je Šopenhauera i Berklija. „Samo duševna stanja postoje i ništa van njih ne može postojati jer pojam egzistencije isključiva je svojina i sastavni deo svesti, tako da je, odvojen od nje, sasvim bez smisla. (...) Van našeg mišljenja, van našeg ja, ništa za nas ne može postojati; i materija, spoljašnji svet, samo su naša stanja duše, naša predstava“, piše Klima u svojoj prvoj knjizi. Izdao ju je samostalno i potpisao samo inicijalom L. Zapazio ga je češki pesnik Otokar Brezina (Otokar Březina) sa kojim će započeti doživotno prijateljstvo. Ideja o „Volji kao apsolutnoj vladarki“ proistekla je direktno iz njegovog doslednog imaterijalizma, u kome je bio prisutan i jak uticaj Ničeove „volje za moć“ i ideje o natčoveku. U svojim knjigama i na fotografijama Klima uvek zauzima stav samouverenog imperatora, njegovi ideali bili su veliki osvajači poput Napoleona. Ljudska volja ne sme biti ničim ograničena, ne postoje nikakvi etički kriterijumi, što vodi u solipsizam i nihilizam. Klimini junaci ubijaju i čine groteskne stvari. Kao autor beletristike i drame, Klima pripada struji ekspresionizma, a svoje novele proširivao je filosofskim razmišljanjima. Najveći deo svog opusa autor je uništio. Do svoje smrti od tuberkuloze u pedesetoj godini, kojoj su prethodili teški problemi sa alkoholom u kome je tražio spas, kao i serije razmišljanja o samoubistvu, objavio je još samo nekoliko knjiga. Svoje filosofske članke i esejističke feljtone sabrao je u dva dela – Traktati i diktati (Traktáti a diktáty, 1922) i Sekunda i večnost (Vteřina a věčnost, 1927). Samo jednu novelu uspeo je da završi i objavi pre smrti – Jade kneza Šternenhoha (Utrpení knížete Sternenhocha, 1928) koja u formi imaginarnog dnevnika prati propadanje u ludilo (Klimi blisko osećanje) degenerisanog plemića koji ubija svoju ženu ali ona ne prestaje da mu se priviđa kao avet. Ovo je knjiga o nesreći ljudskog bitisanja na zemlji. Svet su sadomazohističke patnje. Jadi kneza Šternenhoha, delo koje naslovom pravi referencu na slavno Geteovo delo, jedna je od najčitanijih Kliminih knjiga, uz još jednu novelu pod nazivom Slavna Nemesida (Slavná Nemesis, 1932), objavljenu četiri godine nakon autorove smrti. Tokom 30-ih i 40-ih nastupio je period slabog interesovanja za ovog pisca, sem sporadičnih izdanja. Pojavilo se mnogo samizdat-izdanja tokom 70-ih i 80-ih kada je Klima bio mnogo čitan u underground krugovima, a od devedesetih Izdavačka kuća Torst iz Praga počinje sistematično da objavljuje njegova sabrana dela, kao i tekstove koji nikada ranije nisu bili objavljeni. Pod jedinstvenim nazivom Mea 2005. godine izašli su svi sačuvani Klimini dnevnici, sabrani tekstovi koje je autor pisao samo za sebe, grozničavo (Klima je uvek u ekstazi, a kada ekstaze nema, tu su depresija i očaj), i nikad nije nameravao da ih pokaže javnosti. Godinu dana kasnije izašla je podjednako obimna knjiga Klimine korespondencije sa prijateljima. Još neki naslovi Ladislava Klime su: Duhovno prijateljstvo (Duchovní přátelství, 1940), Ljudska tragikomedija (Lidská tragikomedie, 1991, 1992, 2003), Veliki roman I-III (Velký román, I-III, 1992), Češki roman (Český román, 1993) za koji je rekao da je „pljuvanje po svemu što se zvalo književnost“, Borba za Sve (Boj o Vše, 1942, 1996), Ekstatikove beleške (Záznamy extatikovy, 1943, 1991), Imaj hrabrosti za sebe (Měj odvahu k sobě, 1993). Napisao je veliki broj fantastičnih novela i romana koji su ostali nedovršeni, poput Doline najveće sreće (Údolí najvětšího štěstí), Stvarnih događaja koji su se desili u Postmortaliji (Skutečné události, zběhnuvší se v Postmortálii), Ljudske tragedije i Božje komedije (Lidská tragedie a Boží komedie). Zbog korišćenja horor elemenata, utvara i priviđenja, deo njegovog opusa svrstava se u naučnu fantastiku. Praška rok grupa The Plastic People of the Universe, vodeći predstavnik češke avangarde, objavila je 1979. godine album Jak bude po smrti (Kako će biti posle smrti) po priči Ladislava Klime, sa pesmama koje nose nazive njegovih dela. Češki reditelj Jan Njemec (Jan Němec) snimio je filmsku adaptaciju novele Jadi kneza Šternenhoha 1990. godine pod nazivom U plamenu kraljevske ljubavi (V žáru královské lásky).