Igranje s ništavilom

Dajući postojećem raznovrsne forme, čovek je u realnosti kulture, koju čine mit, religija i obredna praksa, nastojao da i nepostojeće uobliči na svoj način. Principom duše, odnosno duha, uspostavljao je postojanje druge, nevidljive realnosti kao odgovor na uvid u propadanje i preobražaj materijalnih i neposredno opipljivih sadržaja koji su nestajali iz njegovog sveta. Smešten izvan granica ljudskog postojanja i nastanjivan natprirodnim bićima, svet te realnosti je nazivan onostranim, onozemaljskim, nebeskim ili htonskim, a verovanje u njegovo postojanje davalo mu je potrebnu i željenu egzistentnost. Tu duboku ljudsku potrebu otkriva natpis sa stećka: „Nebo postoji da bi ti, misleći da ćeš skočiti u večnost, lakše skočio u ništa.“
Pojedini aspekti tradicionalne i savremene kulture preispituju se u ovoj knjizi. Igranje s ništavilom čine razmatranja različitih tema čiji spektar formalno određuju nazivi prvog i poslednjeg rada. NJihov redosled upućuje od praznika ka ništavilu, ali antropološko stanovište otkriva i značaj kretanja u suprotnom smeru. (…) Neizvesna i rizična igra na toj niti razapetoj nad ponorom između zvezda određuje čoveka koji potvrđuje i slavi svoje postojanje osenčeno opasnošću ništavila, čijim uvećanjem, kako veli pesnik, raste i mogućnost spasa.