594 din. | O njima se govoriAutor: Hari Štajner Odabrani tekstovi koje je Štajner, izvanredan poznavalac tokova svetske politike, objavljivao u svojoj kolumni u časopisu Vreme. Pregnantni portreti ličnosti čijih se uticaja na našu istoriju i živote danas treba sećati. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Znamenite ličnosti Ostali naslovi iz oblasti: Publicistika        |
detalji
odlomakbiografijaDetalji
Izdavač: STUBOVI KULTURE
Godina izdanja: 2011
ISBN: 978-86-7979-351-5
Redni broj izdanja: 1
Format: 21 cm
Broj strana: 207
Odlomak
Biografija
Hari Štajner
Hari Štajner je rođen 28. maja 1930. u Beogradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju (Prva muška). Studirao Novinarsko-diplomatsku visoku školu.
Nemačku okupaciju, zajedno sa majkom, dočekao je u Beogradu, da bi ujesen 1941. sa lažnim dokumentima, pobegao u Split, odakle je prebačen u Italiju kao civilni ratni internirac. Posle kapitulacije Italije priključio se partizanskom zbegu u El Šatu, u Egiptu, gde je dočekao kraj rata.
Radio u Borbi, Večernjim novostima, NIN-u i Vremenu.
Kao spoljnopolitički novinar i urednik izveštavao o značajnim događajima sa svih kontinenata. Intervjuisao niz svetskih lidera (Vili Brant, Helmut Šmit, Bruno Krajski, Edvard Kenedi, Henri Kisindžer, Margaret Tačer, Olaf Palme, Urho Kekonen, Simon Vizental, Bulent Edževit, Edvard Kenedi, Norodom Sihanuk, Robert Mugabe, Kenet Kaunda, Indira Gandi, Radživ Gandi...).
Uporedo sa novinarstvom, bio je aktivan u nezavisnim novinarskim organizacijama – prvi predsednik Fonda novinarske solidarnosti, jedan od osnivača NUNS-a, osnivač i direktor Medija centra, predsednik radne grupe za medije n Centralnoevropskoj inicijativi.
Govori engleski, nemački i italijanski. Oženjen, ima ćerku Sandru. Živi u Beogradu.
Nemačku okupaciju, zajedno sa majkom, dočekao je u Beogradu, da bi ujesen 1941. sa lažnim dokumentima, pobegao u Split, odakle je prebačen u Italiju kao civilni ratni internirac. Posle kapitulacije Italije priključio se partizanskom zbegu u El Šatu, u Egiptu, gde je dočekao kraj rata.
Radio u Borbi, Večernjim novostima, NIN-u i Vremenu.
Kao spoljnopolitički novinar i urednik izveštavao o značajnim događajima sa svih kontinenata. Intervjuisao niz svetskih lidera (Vili Brant, Helmut Šmit, Bruno Krajski, Edvard Kenedi, Henri Kisindžer, Margaret Tačer, Olaf Palme, Urho Kekonen, Simon Vizental, Bulent Edževit, Edvard Kenedi, Norodom Sihanuk, Robert Mugabe, Kenet Kaunda, Indira Gandi, Radživ Gandi...).
Uporedo sa novinarstvom, bio je aktivan u nezavisnim novinarskim organizacijama – prvi predsednik Fonda novinarske solidarnosti, jedan od osnivača NUNS-a, osnivač i direktor Medija centra, predsednik radne grupe za medije n Centralnoevropskoj inicijativi.
Govori engleski, nemački i italijanski. Oženjen, ima ćerku Sandru. Živi u Beogradu.
Slične knjige
