Lirska istorija muzike - od Pitagore do Baha IV

...nije ni enciklopedija, ni neki muzički rečniku-džbenik, iako su elementi i jednog i drugog pristupa prisutni u konačnom obliku kako sada izgleda ta Lirska istorija muzike. Prvi tom obuhvata razdoblje od Pitagore, izumitelja intervala i monokorda, do 1750, godine smrti Johana Sebastijana Baha. Taj ogromni vremenski raspon podeljen je na četiri celine, u četiri knjige, a svaka celina je označena tempom jednog od četiri stavka klasične simfonije. Iako su odvojeni naslovima, ti stavci su suštinski povezani, kao što je uostalom slučaj i sa stavcima u klasičnoj simfoniji, iako je u svakoj celini način tretiranja tema različit. Da se čitalac ne bi uspavao tokom 3.000 strana koliko ga čeka! Rad je bio posebno dinamičan poslednje dve decenije tokom kojih je iz zaborava izišlo mnoštvo značajnih kompozitora i dela, o kojima u trenutno dostupnim muzičkim istorijama često ne možete naći nikakve podatke, a kojima je kod mene posvećeno i po nekoliko stranica!
Što se tiče odrednice “lirska”, ona zaista zaslužuje objašnjenje, koje ću dati u kratkom predgovoru, kao i povodom nekih drugih termina i podataka. Svakako, kad se na srpskom kaže “lirska”, misli se na “poetska” ili “pesnička”, I to je zaista jedno od značenja koje mi odgovara, iako ova dva epiteta mogu da ostave utisak izvesne površnosti ili neobaveznosti u autorovom pristupu, što uopšte nije slučaj! Francuski pridev lyrique, kada stoji uz reč poezija, označava onu poeziju koja je propraćena muzikom, koja je, dakle, bila pevana! I tako je bilo tokom ta dva milenijuma, od Pitagore do Baha! Muzika i Poezija, kako kaže jedan od mojih kompozitora, Lucasko Lucaski, iz Ferare i XVI stoleća, bile su dve sestre, i to je slika koju želim da sugerišem naslovom i koju detaljno i s primerima razvijam u sva četiri stavka svoje Istorije! Tu mi je moje prevodilačko iskustvo, posebno Dantea, bilo od presudne pomoći, ali ne samo on…
Autor