Srednjovekovni putovođa

U biblioteci „Umetnost i kultura“ javnog preduzeća „Službeni glasnik“ postoji kolekcija „Srbija i komentari“, a osmi naslov u toj kolekciji je knjiga „Srednjovekovni putovođa“ čiji su autori Radivoj Radić i Radoslav Petković. Radić je profesor univerziteta, istoričar, vizantolog, a Petković, jedan od najznačajnijih savremenih srpskih književnika.
Autori su, svaki za sebe, i svaki na svoj način pisali o temi iz naslova ovog zanimljivog štiva. Kada se knjiga otvori, sa leve strane je istoričarev tekst „Putovati kroz Srbiju u srednjem veku“, a sa desne, književni esej „Putovanje ili dvosmislenost“. Da utisak bude potpun, doprinose i brojne kolor ilustracije- slike ostataka srednjovekovnih utvrđenja, novca, nakita, posuđa i drugih predmeta iz svakodnevice ljudi koji su živeli u srednjem veku.
Urednik ovog izdanja Goran Petrović navodi da „Srednjovekovni putovođa“ lagano, pouzdano, na uzbudljiv i zanimljiv način rekonstruiše jedno drugo vreme, kada se putovanje nije preduzimalo zbog dokolice ili radi prestiža. Turista gotovo da i nije bilo, naročito u modernom značenju te reči, (nastalom u prvoj polovini 19. stoleća), ali se itekako putovalo.
Istoričar u svom delu zajedničke knjige tvrdi da se na čoveka srednjeg veka u srpskim zemljama s pravom može da primeni sintagma homo viator (čovek putnik). A književnik objašnjava zašto je ondašnjim putnicima bilo važno da uočavaju detalje i da ih pamćenje dobro služi. Petković je erudita pa nam, sem delova sopstvenih putopisa, donosi i razmišljanja drugih autora na temu putovanja. Za njega su putovanja dvosmislena, višeznačna („Putovanje ili dvosmislenost“) i napokon, „Uvek je pitanje za čim putnik traga“.
LJudi se odvajkada i smeju i plaču nad istim stvarima, navodi u svojim „Esejima“ Montenj, a citira ga Petković na početku svog eseja . Petković na kraju zaključuje: „A čitalac ima prava da se smeje tamo gde putopisac plače, zaplače tamo gde se ovaj nasmeje“. Ova knjiga, i sa leve i sa desne strane, tumači nam i koliko uzbudljivih značenja krije uobičajena sintagma „srećan put“, onda i sada.
Radić i Petković su saradici od ranije. U godinama tokom kojih je nastajao Petkovićev izvanredni roman „Savršeno sećanje na smrt“(koji se, između stalog, bavi padom Konstantinopolja ), istoričar je piscu pomogao da bude istorijski precizniji. U knjizi „Sredenjovekovni putovođa“ dva različita rukopisa potpuno su kompatibilna, stapaju se, zapravo, u jedan pogled, koji savremenom čitaocu (i putniku) nudi neverovatne uvide u vremena za koja se pogrešno misli da su bila mračna.

R. Lotina

Radoslav Petkovic rodjen je 1953. godine. u Beogradu.
Objavio je romane: Put u Dvigrad (1979, 1997, Nagrada „Milos Crnjanski”); Zapisi iz godine jagoda (1983); Senke na zidu (1985, 1994); Sudbina i komentari (1993, nagrade: „Mesa Selimovic” i „Borbina nagrada” za najbolju knjigu godine, NIN-ova nagrada za najbolji roman godine); knjigu prica: Izvestaj o kugi (1989, 1990, „Andriceva nagrada”) i knjigu esejisticke proze Ogled o macki (1995).
Knjige su mu prevedene na francuski: Communication sur le peste (1992, 1995), Des ombers sur le mur (1996) i Destin et Commentaires (1998).
Prevodio je sa engleskog Cestertona, Tolkina, Defoa i Stivensona.
Price Radoslava Petkovica nalaze se u nekoliko antologija objavljenih u zemlji i inostranstvu.