Stolarska olovka

Španski pisac gost Beograda

T. Nježić

„Verujem u razumnu stvarnost, u jedno, da tako kažem, natprirodno okruženje“, napisao je Manuel Rivas u romanu „Stolarska olovka“ („Laguna“). Poznati španski pisac bio je gost Beograda od 17. do 19 oktobra, a u razgovoru za „Blic“ govori o svom romanu, književnosti, slici sveta danas...
Književnost izražava ono što je skriveno i čudno u nama: Manuel Rivas
Radnja romana „Stolarska olovka“ govori o ratu u Španiji, ali pre svega o tzv. malim ljudima, jednom muškarcu i jednoj ženi, njihovoj ljubavi...

Govoreći o motivima koji su ga ponukali da napiše ovaj roman, Manuel Rivas kaže: „Hteo sam da napišem knjigu o ratu, ali i onome što je možda i snažnije od njega. U osnovi je istinita priča o jednom ljubavnom paru. Upoznao sam ih nakon Frankove diktature. Pisao sam kao novinar o njima. Ta priča mi je ostala u podsvesti. Mirovala je sve dok se jednog dana nisam našao sa stolarskom olovkom u ruci, deda mi je bio stolar i nekako me ta olovka podsetila na tu priču i učinilo mi se da će je ona sama i ispisati. Tako je počelo. Književnost izražava ono što je skriveno i čudno u nama".

Rođen je u gradu Korunja u Galiciji 1957. i rano je počeo da piše za novine, a deo članaka skupljen je u tri knjige („Galicija, atlantski bonsai“, „Savez i cveće“ i „Novinarstvo je priča“). Izbor iz njegove poezije objavljen je u antologiji „Narod noći“. Kao pripovedač objavio je 1990 „Milion krava“, (za koju je dobio nagradu španske kritike), „Izelice krompira“ (1992) (nagrada kritike u Galiciji), „Šta želiš, ljubavi?“ (1996) (nagrada Torente Baljester). Poslednji roman „Knjige zaudaraju“ objavio je 2006. godine.

To nameće pitanje tzv. malih ljudi u vrtlogu istorije...
- Svet je jedna pozornica. Svet je bojno polje, jedan ring u kom se bore eros i tanatos. I na mikroplanovima i na makroplanovima. Šta je ključno?
Ravnoteža, neki to zovu i harmonijom. Kada se događaju ratovi, diktature, kada se pokreće mašinerija mržnje, to je trijumf tanatosa i automatski poremećaj ravnoteže, što uvek ima velike posledice.
Utakmica istorije je nezaustavljiva mašina koja melje sve sa i pred sobom. Postoji druga utakmica, utakmica života, utakmica malih ljudi, njihovih ljubavi, snova...
Kada se učini da je senka zla sve i sasvim nadvladala, kad izgleda kao da je preteška tama zauvek pala na ljudska pleća, postoje snovi i ljubavi tih malih ljudi koji se, ja to zovem, kao svici probijaju kroz teške mrakove i, svesno ili nesvesno, bore protiv nevolja i nedaća. Dakle, mali ljudi spasavaju svet svojim ljubavima, u najširem smislu tog pojma, to su iskre iz kojih će se svetlost suprotstaviti tmini. I tako u ciklusima.

Kažete da je svet pozornica, kako vidite sadašnji scenu?
- Surova tržišna utakmica, pobune na Volstritu, žarišta u svetu...
Srž problema nije u tome što nema dovoljno novca, već u načinu na koji je raspoređen, kao i u načinu mišljenja koji favorizuje njegovo isforsirano sticanje. Novac je instrument kojim se uspostavlja potpuna vlast nad ljudima, njihovim životom, čak i načinom mišljenja.

U prvom delu romana, između ostalog, kažete: „Verujem u razumnu stvarnost, natprirodno okruženje“...
- U knjizi govorim o pametnoj stvarnosti. Junak kaže, da parafraziramo, ne želim nebo u religioznom smislu, ali verujem u duhovnost i snagu dobrote. Upravo to podrazumeva pametna stvarnost.

Utisak o Beogradu?
- Divna atmosfera. Nisam osetio ništa neprijatno, negativno. Grad na ušću dve reke. Čarobno.

Manuel Rivas rodio se u Korunji 1957. Rano je počeo da piše za novine, a deo njegovih članaka skupljen je u knjigama Galicija, atlantski bonsai, Savez i cveće, i Novinarstvo je priča. Izbor iz njegove poezije, izvorno napisane na galicijskom, objavljen je u antologiji Narod noći. Kao pripovedač objavio je Milion krava (1990), Nagrada španske kritike, Izjelice krompira (1992), U divljem društvu (1994), Nagrada kritike u Galiciji, i Šta želiš, ljubavi? (1996), Nagrada Torente Baljester. Za ovu poslednju knjigu, u koju je uvršćena priča Jezik leptira, dobio je i Nacionalnu nagradu za pripovetku 1996. Takođe je objavio zbirke priča Ona, prokleta duša (1999), Ruka emigranta (2001) i Izgubljeni pozivi (2002). Njegov poslednji roman objavio je 2006. godine pod nazivom Knjige zaudaraju.