Telo sanja - izabrane kritike i eseji o umetnosti igre

U uvodnom delu, ovog veoma interesantnog štiva, razmatra se fenomen nastanka igre sa istorijskog, evolucionog, antropološkog, socioreligijskog, etnomuzikološkog i onomatološkog aspekta. Taj uvod, kao i poslednji esej, („Bivstvo kao igrajuće bivstvujuće“) usredsređeni su na fenomenologiju igre, filozofiju i psihologiju „igrajućeg bića“ ne samo kao na pojave i delovanje izuzetnih, kreativnih pojedinaca, već i kao na specifičan vid doživljaja stvarnosti. Ili, da se poslužimo Huserlovim izrazom, kao na „živuću filozofiju“.
Ostali eseji koji su ustvari istorijsko – estetička i analitičko – kritička razmatranja napisana na osnovu proučavanja stvaralačke zaostavštine naših, ali i inostranih umetnika u oblasti igre, ukazuju na činjenicu da su scenska igra i neki njeni naeminentniji korifeji poput D. Parlića, V. Kostić, Nižinskog, N. Bošković... i mnogi drugi čija su imena na posredan ili neposredan način ugrađena u razvoj srpskog i nekadašnjeg jugoslovenskog baleta, ne samo svedočanstvo i dokaz u prilog izuzetnim kreativnim sposobnostima nadarenih pojedinaca, već i da je igra, posebno scenska, jedan od bitnih činilaca kulture, civilizacije i obrazovanja društva.
M.B.