Vizija i iskustvo

U četiri reprezentativna dela Marije Sambrano (1904–1991), učenice Hosea Ortege i Gaseta, sad okupljena u jednoj knjizi (Snovi i vreme, Ispovest: književni žanr, Šumski proplanci, Blaženi), predstavljeni su temeljni aspekti njene filozofije, od izvanrednog značaja u evropskoj misli u 20. veku. Ona ovdašnjem čitaocu dočaravaju autorkinu duboko špansku i nedvosmisleno univerzalnu misao. Marija Sambrano se kao mislilac posvetila naporu da dokuči odnose između pojedinca i stvarnosti – koja je po njoj uvek tajanstvena i nedokučiva, čak i kada izgleda bliska i pristupačna – kroz spoj filozofije i poezije. Ona sama je zapisala da je „čovek i božansko“ naslov koji možda najbolje odgovara njenom celokupnom delu. Odnos čoveka prema božanskom, prema korenu svetosti u njemu i izvan njega, prema biću koje želi da izbije na svetlost, da se pokaže viđenju, jeste konstanta u njenom delu. Bilo da je u pitanju fenomenologija božanskog, ličnosti ili sna, uvek je reč o otkrivanju „onoga što se pojavljuje“, fenomena koji svojim pojavljivanjem čini da ljudsko biće bude ono što jeste. To je potraga od suštinske važnosti, potraga za svetom, neuhvatljivom suštinom ljudskog koja se, međutim, pokazuje kao mnogostruka, i koju autorka istražuje pod vidovima „bogova“, „vremena“ ili „istorije“.