Basne o komunizmu

Malo je književnica poput Slavenke Drakulić koje se duboko i sveobuhvatno bave temama koje se drugi ne usuđuju da dotaknu. U svom romanu „Frida ili o boli“, ona ozbiljno i potresno tematizuje problem bola. Književni kritičari su ovo delo proglasili za najbolji hrvatski roman u poslednje dve decenije. Isto je i sa potresnom ispovešću „Tijelo njenog tijela“ u kojoj je otvoreno progovorila o transplantaciji organa budući da je i sama prošla kroz postupak transplantacije bubrega.
Njena poslednja knjiga „Basne o komunizmu“ (izdavač Rende) mogla bi se uslovno rečeno posmatrati i kao nastavak njene knjige eseja „Kako smo preživeli komunizam i čak se smejali.“ Ovoga puta glavni junaci su životinje. Tako nam krtica pripoveda o Demokratskoj Republici Nemačkoj i Berlinskom zidu, miš koji živi u ormaru Muzeja komunizma bavi se Čehoslovačkom, za Albaniju je zadužen gavran koji je prisustvovao samoubistvu premijera, mačka generala Jaruzelskog upoznaje nas sa njegovim dilemama u vezi sa uvođenjem vanrednog stanja u Poljskoj, pas nam pripoveda o Rumuniji i bračnom paru Čaušesku, a na bivšu Jugoslaviju podseća nas Titov papagaj Koki, koji živi na Brionima, pa zato ne zaobilazi ni Tuđmana i Mesića.
Posle čitanja ove knjižice od 150 strana postaje jasno koliko je Džordž Orvel u „Životinjskoj farmi“ bio u pravu kada je zaključio „da su sve životinje jednake samo su neke jednakije od ostalih.“

V. M.